Dva slučaja iz komšiluka pred Evropskim sudom za ljudska prava: Odštete ogromne

Slučaj iz regiona stigao je do Evropskog suda za ljudska prava.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto: Depositphotos, belchonock
Foto: Depositphotos, belchonock

Nemogućnost vlasnika da koriste sopstvene stanove u kojima žive zaštićeni stanari, odnosno ostvare odgovarajuću zakupninu, predstavlja povredu prava na mirno uživanje vlasništva, zaključio je Evropski sud za ljudska prava

U presudi nakon tužbe dvoje podnosilaca protiv Hrvatske, sud je zaključio da je država povredila prava na mirno uživanje vlasništva vlasnika stanova u kojima žive zaštićeni stanari.

Podnosioci su podneli tužbu sudu u Strazburu jer dugi niz godina nisu mogli da koriste stanove koje imaju u vlasništvu niti da dobiju tržišnu zakupninu zbog toga što su njihovi stanovi dati na korišćenje zaštićenim stanarima, prenosi Jutarnji list.

Odlučujući u ovim predmetima, sud je odbio sve formalne prigovore tužene države smatrajući da se radi o situaciji kontinuirane povrede prava vlasništva podnosilaca, izvestio je kabinet hrvatske predstavnice pred tim sudom.

Sud je u presudi notirao izmene Zakona o zakupu stanova koje su stupile na snagu 2018. koje je Ustavni sud ukinuo u septembru 2020.

Stoga je sud primetio da se ovi predmeti ni po čemu ne razlikuju od već presuđenog predmeta Statileo protiv Hrvatske s obzirom da nije došlo do zakonskih promena u odnosu na prava vlasnika stanova u kojima žive zaštićeni stanari, odnosno da i one promene koje su učinjene nisu stupile na snagu jer su poništene odlukom Ustavnog suda, navode u saopštenju.

Sud je stoga utvrdio da nema razloga da odstupi od svog stanovišta koje je zauzeo u ranijoj presudi u drugom slučaju, te je utvrdio da je i u ovim predmetima došlo do povrede prava na mirno uživanje vlasništva.

Procenjujući odgovarajuću visinu zakupnine, sud je imao u vidu informacije o tržišnoj zakupnini za slične stanove u relevantnom razdoblju i o zaštićenoj zakupnini na koju su podnosioci kao vlasnici imali pravo. Na taj način je odredio naknadu uzimajući u obzir kvadraturu stanova.

Sud je prvom podnosiocu zahteva dosudio iznos od 54.200 evra na ime materijalne štete, 5.000 evra na ime nematerijalne štete te 1.245 eura na ime troškova postupka.

Drugom podnosiocu dosuđeno je 95.100 evra na ime materijalne štete, 5.000 evra na ime nematerijalne štete te 1.000 evra za troškove postupka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 38 idi na stranu