Zašto struja u komšiluku postaje akcizna roba?

Predložene izmene i dopune Zakona o PDV-u i Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini donele su dijametralno suprotne komentare.

Izvor: klix.ba
Podeli
Ilustracija: Depositphotos, Alan
Ilustracija: Depositphotos, Alan

Vučić: "Više od 10 miliona evra pomoći za četiri opštine"

Stručnjaci tvrde da balon mora da pukne: Cene nekretnina će pasti preko noći?

Ko u Srbiji koliko zarađuje: Najplaćeniji dobiju skoro petostruko više od najslabije plaćenih

Posebno je istaknut predlog da se električna energija tretira kao akcizna roba.

Ekonomski analitičar Damir Bećirović za Kliks kaže kako njemu nije čudno da u tim predlozima nema nikakvih suštinskih izmena koje bi pomogle privredni oporavak u ovom pandemijskom i nada se uskoro postpandemijskom periodu.

"Svaka izmena zakona iz domena poreza kod nas znači nova opterećenja za privredu. Ima tu nekih tehničkih izmena koje su i dobre, ali ništa suštinski bitno. Posebno mi je nelogično da mi, umesto da u doba recesije imamo ekspanzivnu fiskalnu politiku, radimo suprotno i na primer povećavamo bazu proizvoda na koje se primenjuju akcize. Kada je reč o izmenama Zakona o akcizama, mislim da je ovde dominantan fiskalni razlog za izmene ovog zakona. Ko od nas može verovati da je kod uvođenja akciza za lož-ulje i ugalj bio važan ekološki razlog, jer je istovremeno na toj listi i prirodni gas. Bio bih srećan da nisam u pravu te da svi ti novi akcizni prihodi budu namenski usmeravani isključivo u ekološke ili zdravstvene svrhe", kaže on.

Ekonomista i zastupnik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH u Domu naroda Federacije BiH Aner Žuljević za navedeni portal kaže kako se vladajuća politika u toj zemlji odlučuje za promenu zakona samo kad nestane novca, da bi dodatno pljačkala vlastite građane, a sve to gotovo uvek pravda usaglašavanjem s EU i efikasnošću institucija.

"Praktična iskustva su takva da građani u ovoj zemlji već plaćaju previše po raznim poreskim osnovama, a dobijaju jedno veliko ništa. Da ne govorimo kako građani po zakonu plaćaju jedno, a politika novac usmerava u drugo pod okvirom redovnih budžetskih prihoda", kaže on.

Izdvaja primer Hrvatske koja za zdravstvo odvaja 32 posto od ukupnih prihoda od akciza na duvan i alkohol ili oko 150 miliona evra godišnje.

"Vlastodršci bi mogli malo razmisliti da u ovoj zemlji konačno realizuju celovitu i sveobuhvatnu poresku reformu koja će pritisak države skinuti s leđa poslodavaca i radnika kroz kombinaciju manjih poreskih opterećenja s nužnom racionalizacijom države, jer smo već predugo pogubili kompas. Konkretno da smanje poreski pritisak na plate, oslobode novac za rast minimalne plate i omoguće dostojanstven život za 60 posto građana. Takva mera će povećati potrošnju, rašće i PDV, a bićemo i konkurentniji u smislu poslovnog ambijenta, čime će se legalizovati i siva zona", kazao je.

Dodaje kako podržava to da se luksuz dodatno oporezuje, stopom od 30 posto i više, ali da se zakonodavac malo pozabavi i nižom stopom za određene životne artikle, ako već ne može nulta.

"Više od 20 godina nam prodaju priču kako je više stopa opasno zbog evazije poreza. U ovoj zemlji postaje opasno preživeti s ovakvim poreskim sistemom i uslovima života. Mi smo država apsurda i socijalnog disbalansa u kojoj je davno umrla solidarnost. Nama jedan državni parlamentarac finansijski vredi 10 radnika s minimalnom platom ili 10 penzionera. Na tim osnovama kroz poreski sistem i predatorsku državu kreirali smo sistem koji se dugoročno socijalno urušava", naveo je

On kaže kako jedni dobijaju više nego što im treba i što objektivno zarade, a onima koji se "ubiše od posla" treba šest meseci rada da zarade mesečnu potrošačku korpu.

"Ili ćemo se reformisati ili ova država kao servis građana ovakva i treba da propadne. Vreme je da se tačno utvrdi da ono što građani odvajaju za putarinu završi u putnoj infrastrukturi, a ne da nam svakodnevno ljudi ginu na lošim putevima zato što je neka politika odlučila da deo sredstava prenameni za svoje izborne apetite. Ista stvar je i s akcizama na duvan i alkohol, koje bi trebalo delom namenski završiti u zdravstvu, a ne da građani imaju situaciju u kojoj samo lekara ne nose u bolnicu, jer kao nema novca", zaključio je Žuljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 42 idi na stranu