Na posao i nakon 65. godine: Ukida se granica za obavezan odlazak u penziju

Zagreb -- Hrvatsko Ministarstvo rada planira da revidira zakonsku odredbu o automatskom prestanku radnog odnosa sa 65 godina života i 15 godina staža.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto: Shutterstock/natasaelena
Foto: Shutterstock/natasaelena

Izmene će, kako piše Jutarnji list, ići postepeno i u smeru da se svake godine po, na primer, tri meseca podiže starosna granica za odlazak u mirovinu.

Iako je, kako je potvrđeno Jutarnjem, na ovonedeljnom sastanku oko izmena Zakona o radu bilo i radikalnih predloga da se starosna granica za automatski prestanak radnog odnosa skroz izbriše, što je začudilo poslodavce, izvori iz Ministarstva rada kažu da to ipak neće biti tako, nego da je verovatniji scenario da se postepeno ta granica diže do 67 ili 68 godina. Do tih godina života radili bi samo oni radnici koji to žele, a granica bi se dizala za najverovatnije tri meseca godišnje.

"To je nešto što tek treba da usaglasimo sa socijalnim partnerima, a intencija je da oni koji to žele i mogu ostanu duže u svetu rada", poručuju iz hrvatskog Ministarstva rada.

Ta bi se odredba onda odnosila i na privatni, ali i na javni sektor.

Postoji pojašnjenje kako bi duži ostanak u svetu rada značio i povećanje penzija za svaki mesec kasnijeg odlaska u penziju, odnosno tzv. bonifikaciju od 0,34 posto do najviše 20,4 posto. Menjao bi se i Zakon o obveznom zdravstvenom osiguranju, koji u celosti nameće obavezu podmirivanja troškova bolovanja poslodavcu koji zapošljava radnika koji je već ispunio uslove za starosnu penziju, a uz to bi se menjali i svi povezani propisi.

Postepeno povećanje

Argumenti su da je u Hrvatskoj stanovništvo sve starije, da ima tendenciju daljeg pada broja stanovnika na 3,4 miliona do 2050. uz povećanje udela stanovništva starijeg od 65 godina sa 21,1 posto na 30,2 posto.

Danijel Nestić iz Ekonomskog instituta kaže da je to ozbiljna tema za raspravu i da je dobro da Vlada uzme dovoljno vremena kako bi iznedrila konačno rešenje.

„Očekujem da bi se mogla povećati starosna granica, jednokratno ili postupno, i to bi bio dobar smer. U Hrvatskoj je, naime, prosečni radni staž kratak i u tom se periodu prikupi relativno malo doprinosa, pa su posledično i penzije male. Rešenje je da se poveća broj godina u radnom odnosu kako bi se povećale i penzije. Ljudi su sve zdraviji, sve duže žive i treba dopustiti onima koji to žele da duže i rade“, smatra Nestić.

Upozorava ipak kako to treba napraviti postepeno i u dijalogu s poslodavcima i radnicima, i to ne samo zbog privatnog, nego i javnog sektora, gde se može očekivati da će veći broj ljudi hteti da ostane da radi duže, što može biti opasnost ako se to napravi naglo jer bi se mogao zakočiti priliv mlade radne snage.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 42 idi na stranu