Kriminal pojeo najveću fabriku obuće u BiH?

Najveću štetu trpe radnici, koji nemaju mogućnost da povežu čak 19 godina radnog staža, a trenutne prilike pokazuju da mnogi od njih neće uskoro otići u penziju.

Gračanička fabrika obuće Fortuna do otvaranja stečajnog postupka imala je okvirno 1.300 zaposlenih radnika, a brojne kriminalne aktivnosti, koje su potvrđene sudskim presudama, najveću fabriku obuće u našoj zemlji dovele su do propasti, piše Kliks (Klix). Stečaj je otvoren, a do danas nije okončan.

Prilikom pokretanja stečaja, 214 Fortuninih radnika je otišlo na evidenciju Zavoda za zapošljavanje Tuzlanskog kantona, a reč je o osobama koje su stekle uslove za odlazak u penziju ili su proglašene invalidima rada.

Ostali radnici su potpisali ugovore te su prebačeni u Fortunine sestrinske firme za koje će se kasnije ispostaviti da su predstavljale leglo kriminalnih aktivnosti. Svim radnicima danas je zajedničko da im 19 godina nije povezan radni staž.

Odbor poverilaca nedavno je doneo odluku o prodaji fabrike po ceni od okvirno 10 miliona KM (5,1 miliona evra). Da se ona i proda po ovoj realnoj tržišnoj ceni, taj iznos neće biti dovoljan za namirivanje svih potraživanja, koja iznose nešto više od 40 miliona maraka (oko 20,4 miliona evra).

"Svi smo stari radnici koji imamo više od 30 godina radnog staža i sada ćemo ostati bez ičega. On nam neće biti uvezan, tako da sada ni sami ne znamo gde se nalazimo. U ovom trenutku nas 80 ostvaruje uslove za odlazak u penziju, ali to pravo ne možemo ostvariti jer cena od 10 miliona KM je znatno ispod onoga koliko ova fabrika vredi", kaže za Kliks Rabija Hodžić, predstavnica radnika Fortune u Odboru poverilaca.

Radnici kažu da je stanje alarmantno, istakavši da ne postoji institucija na svim nivoima u BiH na čija vrata nisu pokucali, ali konkretne pomoći skoro da nije ni bilo.

"Nema gde nismo bili i dopise slali, ali nismo ništa uspeli da završimo. Jedino smo dve godine dobijali naknade sa biroa, a Vlada Federacije BiH u dva navrata je penzionisala 27 radnika. Na poslednjem javnom pozivu smo dobili odbijenicu jer su tokom prošle godine radni staž uvezivali državnim firmama", dodaje Rabija Hodžić.

Radnici su stečajnom upravniku predlagali reorganizaciju kompanije, međutim, zbog prevelikih dugovanja to nije bilo moguće izvršiti te je odlukom nadležnog suda određeno da se imovina Fortune mora prodavati.

Inače, u novembru 2016. godine otvoren je stečajni postupak u Fortuni i to upravo zbog dugovanja koja su prelazila pomenutih 40 miliona KM. Iz Opštinskog suda u Tuzli nedavno su potvrdili da u prošloj godini nije bilo namirenja poverilaca niti unovčavanja imovine, istakavši da su javni oglasi za prodaju pokretnih stvari bili bezuspešni. Nedugo posle otvaranja stečajnog postupka uhapšeni su vlasnik Fortune Safet Pjanić i nekoliko njegovih saradnika. Oni se prema optužnici Tužilaštva Tuzlanskog kantona terete da su na račun Fortune poslovale druge njihove fabrike koje su radile u krugu preduzeća. Pjanić je iznajmljivao prostor i mašine Fortune bez ikakve naknade, a na Fortuni je ostavio hiljade maraka komunalnih dugova.

Takođe, malverzacijama su Pjanić i grupa Fortunu oštetili za 4,5 miliona KM (2,3 miliona evra), a osim toga država je oštećena za 5,5 miliona maraka (2,8 miliona evra) zbog neuplaćivanja doprinosa.

Kantonalni sud u Tuzli Pjanića je 2018. osudio na pet godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nametnuvši mu da mora vratiti državi okvirno 200.000 maraka (102 hiljade evra). Presuda je donesena na osnovu njegove nagodbe sa Kantonalnim tužilaštvom u Tuzli.

Kako je potvđeno za Kliks iz Tužilaštva Tuzlanskog kantona, trenutno je sudski postupak otvoren protiv Pjanićevog sina Bakira i nekadašnjeg finansijskog direktora Huseina Nurikića, s obzirom na to da oni nisu zaključivali sporazume o priznanju krivice.

Na sledećoj sednici Odbora poverilaca radnici takođe planiraju da najave i protestna okupljanja ispred Porezne uprave u Tuzli.

Kada će ova sednica biti održana za sada je nepoznanica zbog epidemiološke situacije koja diktira da u zatvorenom prostoru može biti maksimalno 20 osoba, a broj učesnika za rešavanje pitanja Fortune je znatno veći.

Radnici su u svojoj borbi spremni i na slanje pisma i tužbe Evropskom sudu za ljudska prava, koji smatraju poslednjom relevantnom adresom za rešavanje njihovog statusa.