Susedi analiziraju: Sledeći cilj Hrvatske - dostići Rumuniju

Zagreb -- Bez reformi nema dodatnog novca ni za jedan sektor.

Izvor: Index
Podeli
Foto: Shutterstock/NINA IMAGES
Foto: Shutterstock/NINA IMAGES

To je uslov koji je novi rumunski premijer Florin Kacu postavio svojim ministrima kada je vlada u Bukureštu počela da kroji budžet za ovu godinu s trogodišnjim smernicama.

Premijeru se, na kraju, tako odlučan reformski stav isplatio. Rumunski parlament je ovih dana usvojio predloženi budžet koji između ostalog predviđa zamrzavanje plata u javnom sektoru i brisanje dodataka na plate, kao i zamrzavanje penzija.

S druge strane, novim se budžetom predviđa rast socijalnih izdataka i investicija.

Reforme će trajati godinama

Cilj takvih mera je smanjivanje budžetske rupe. Proračunski manjak je, naime, lane dostigao 9,8 odsto rumunskog BDP-a, a cilj za ovu godinu je njegovo smanjivanje na 7,2 posto BDP-a. Ogroman manjak u velikoj meri odražava posledice koje je korona-kriza ostavila na rumunsku ekonomiju, a smanjivanje budžetskog deficita nužno je radi manjeg zaduživanja, kojim bi se krpile rupe, kao i zbog rejting agencija i Evropske komisije.

Tako će u 2021. plate i naknade u javnom sektoru ostati zamrznute na lanjskom nivou, prekovremeni rad državnih službenika se neće posebno nagrađivati, a smanjuju se, kako su objavili mediji, i subvencije. Rumunija bi tako do 2024. Trebalo da ispuni kriterijume Mastrihta, koji su i uslov pristupanja Evrozoni.

Rumunija pretekla Hrvatsku

Rumunija se, dakle, odlučila za drukčiji pristup od onog koji primenjuje Hrvatska, piše Indeks. Ali ona je i u prethodnom periodu sprovela brojne reforme pa je Hrvatsku još pre izbijanja korona-krize u mnogo čemu pretekla, piše portal.

Prema podacima evrostatističara, rumunski BDP po stanovniku je, iskazan u paritetu kupovne moći, koji eliminiše razlike u cenama među državama, u 2019. dostigao 70 posto proseka Evropske unije. Istovremeno, hrvatski BDP per capita, takođe iskazan u paritetu kupovne moći, iznosio je samo 64 posto Unijinog prosjeka i u EU klubu je bio veći samo od bugarskog.

Razvija se brže od Hrvatske

Rumunska privreda se proteklih godina razvijala znatno bržom dinamikom nego hrvatska. Podaci Evrostata pokazuju da je rast rumunskog BDP-a u 2016. iznosio 4,7 posto, u 2017. čak 7,3 posto, a u 2018. godini 4,5 posto, dok je u 2019. rast iznosio 4,1 posto. Rast hrvatskog BDP-a bio je znatno sporiji: u 2016. 3,5 posto, 2017. 3,4 posto, u 2018. godini 2,8 posto, a u 2019. godini 2,9 posto.

Ekonomisti ističu da glavne sastojke rumunskog recepta ubrzanog razvoja treba tražiti u kombinaciji mera koje su podstakle ulaganja i proizvodnju, kao i u dobrom korišćenju novca iz fondova Evropske unije. Osim toga, Rumunija spada među članice Unije s najmanjim poreskim opterećenjem, što pokazuje i podatak Evrostata po kojem su ukupni prihodi od poreza i doprinosa u toj zemlji 2019. iznosili samo 26,8 posto BDP-a, što je jedna od najmanjih brojki u EU. Ukupno poresko opterećenje u Hrvatskoj iznosilo je 38.7 posto BDP-a.

Iako ima manje poreze od Hrvatske, posledica čega je i veći budžetski manjak, Rumunija spada među članice Unije sa srazmerno malim javnim dugom. Naime, podaci Evrostata pokazuju da je javni dug te zemlje u 2019. iznosio samo 35,3 posto BDP-a, dok je javni dug Hrvatske te godine dosegao 72,8 posto i bio je izvan mastrihtskih granica, koje javni dug limitiraju na 60 posto BDP-a.

Nisu sve karte bacili na razvoj turizma

Rumunija je sprovodila i opsežan program privatizacije, kojim je privukla ulagače, najpre u postojeće firme, a potom i u nove projekte. S druge strane, privatizacija je u Hrvatskoj poslednjih godina zamrla. Osim toga, Rumunija nije, kao Hrvatska, sve karte bacila na razvoj samo jedne delatnosti - turizma.

"Za razliku od Hrvatske, Rumunija nije toliko zavisna od turizma. Ima i srazmerno mali udeo državne potrošnje u BDP-u, a u EU je ušla pre nas. Članstvo u EU ju je prisililo da sprovede reforme i dovede u red pravosuđe te da krene u bitku s korupcijom", ocenjuje za Index konsultant Andrej Grubišić.

Reforma pravosuđa ključ razvitka

I Vedrana Pribičević iz Zagrebačke škole ekonomije i managementa (ZŠEM) kaže da je reforma pravosuđa bila ključna za uspon rumunske ekonomije. Osnovali su, napominje ona, i posebnu antikorupcijsku agenciju. Među deelatnostima koje je rumunska država odlučila posebno da podstiče Pribičević navodi IT sektor.

"Poreske olakšice za IT industriju u Rumuniji postoje od 2004. godine. Rumunija i inače ima nisko poresko opterećenje“, ističe za Index Pribičevićeva.

Rezultat takve politike je da je Rumunija, a posebno Bukurešt, danas jedan od evropskih IT centara. Čak i hrvatski IT stručnjaci poslednjih godina odlaze na rad u Rumuniju.

Ne treba se stoga čuditi ocenama ekonomista da će jedan od ciljeva hrvatske politike u narednom periodu zapravo biti kako dostići Rumuniju, piše portal.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 57 idi na stranu