Da li je Hrvatska spremna za uvođenje evra i šta ako se ono odloži?

Zagreb -- Ova je kriza ostavila duboke ožiljke i prilično je izvesno da se privreda iduće godine još neće vratiti na pretkrizni nivo aktivnosti.

Izvor: tportal.hr
Podeli
Foto: Depositphotos, Zoooom
Foto: Depositphotos, Zoooom

Bilansi velikog dela privatnog sektora danas su znatno slabiji nego pre krize, a i javni je dug snažno povećan, što donekle ograničava fiskalnu politiku u budućnosti, kaže u intervjuu za tportal guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić, te u 2021. ulazi kao optimista, uz dozu opreza.

Javni dug Hrvatske sada je na oko 75 posto BDP-a.

"Jedna od specifičnosti ove krize ta je da, uprkos rastu duga, niz zemalja ima sve niži trošak plaćanja kamata. Premda je javni dug već sredinom ove godine premašio 85 posto BDP-a i tako dostigao nivo na kom je bio pre pet-šest godina, trošak kamata u tom se razdoblju smanjio za čitav postotni poen s nivoa od gotovo tri i po posto BDP-a. I taj bi se trend trebalo nastaviti sledećih godina, a refinansiranje starih dugova koji dospevaju novim kreditima uz niže kamatne stope svake godine uštedeće stotine miliona kuna. U uslovima jako niskih kamatnih stopa koncept održivosti javnog duga bitno se menja. Ne možemo unapred znati dokad će trajati razdoblje ovako niskih kamatnih stopa, što će zavisiti od inflacije koja je već duže vreme vrlo prigušena. Stoga bi, čim to dopuste okolnosti, bilo poželjno vratiti odnos javnog duga na silaznu putanju. Time bismo ponovo otvorili i fiskalni prostor za reakciju na sledeću krizu", kaže Vujčić.

Ako se pandemija nastavi i u 2021, država će imati povećane apetite za dug, pa se postavlja pitanje kako će to uticati na uvođenje evra.

"Kriterijum javnog duga ne bi trebalo biti problem iduće godine jer očekujemo snažan oporavak privrede te da će on smanjiti odnos javnog duga i BDP-a. Proračunski deficit mogao bi se pokazati najizazovnijim kriterijumom. Ova je kriza izuzetna u mnogim aspektima, pa tako i u razmerama fiskalnih potpora privredi. EU je stoga privremeno suspendovala primenu fiskalnih pravila, prvi put otkad postoje", napominje.

Ako se uvođenje evra, zbog lošije epidemiološke situacije nego što se sada očekuje, i pomakne za godinu dana u odnosu na najraniji mogući termin, to ne treba doživljavati tragično, ocenjuje.

"Hrvatska je privreda već počela osećati koristi od procesa uvođenja evra. Ugovor o valutnoj razmeni zaključen u proleće s Evropskom centralnom bankom pridoneo je stabilizaciji valute i obvezničkog tržišta, a agencije za rejting i finansijska tržišta povoljnije nas ocenjuju zbog postignutog napretka u procesu pridruživanja evru", kaže sagovornik hrvatskog portala.

Ove godine HNB je imao rekordan broj intervencija na tržištu kako bi se sprečilo slabljenje kune.

"Istina je, nikada nismo toliko puno intervenisali na tržištu u tako kratkom roku. U otprilike tri nedelja marta u pet deviznih intervencija prodali smo bankama gotovo 2,3 milijarde evra. Paradoks je to da uzroci tog poremećaja nisu u privrednim poremećajima do kojih je došlo zbog epidemije ili na međunarodnim finansijskim tržištima, nego je potražnja za devizama gotovo kompletno bila domaćeg porekla, došla je od hrvatskih građana i firmi koji su svoja kunska sredstva konvertovali u evro. Srećom smo uspeli brzo primiriti nervozu, a drugim smo merama monetarne politike nadomestili kunsku likvidnost pa zbog bega u evro nije došlo do zaoštravanja kunskih uslova finansiranja, odnosno rasta kamatnih stopa, kako se to inače znalo događati. To iskustvo ponovo pokazuje i kontinuiranu ranjivost Hrvatske. Na znak opasnosti hrvatski rezidenti, a ne neophodno strani špekulanti, kreću s valutnom supstitucijom kuna u evre, što značajno otežava vođenje monetarne politike i ugrožava opštu finansijsku stabilnost. Jedino trajno rešenje tog problema je uvođenje evra", kaže on.

U međuvremenu nema razloga za zabrinutost, naglašava.

"HNB-ova sposobnost održavanja stabilnosti kursa, uporedno s povoljnim uslovima finansiranja, trenutno je i veća nego u proleće pre krize. Ugovor o razmeni valuta s Evropskom centralnom bankom nam u slučaju potrebe stavlja na raspolaganje dve milijarde evra, a imamo i dodatnu verodostojnost koja proizlazi iz članstva u valutnom mehanizmu ERM-II. Konačno, poslovne banke na inostranim računima drže više od četiri i po milijarde evra", objašnjava.

Na pitanje da li je realan rok za uvođenje evra 1. januar 2023, ističe da je proces sada dobro definisan.

"Uslovi koje moramo zadovoljiti su zadati, a reč je o kriterijumima konvergencije i dodatnim reformskim obavezama. Njihovo ispunjavanje zavisiće od nas samih, ali i od privrednih okolnosti. Što se kriterijuma tiče, najizazovniji je proračunski deficit i treba se fokusirati na njega. Pripreme ćemo temeljiti na pretpostavci da se uvođenje očekuje početkom 2023. godine, što je i dalje realan rok, no kao što sam rekao, ni kraće pomicanje tog roka nije ništa zbog čega bi trebalo da se brinemo. No pripreme počinju danas jer bi njihovo odlaganje ugrozilo mogućnost uvođenja eura 2023. ako se zadovolje svi kriterumi", zaključuje Vujčić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 58 idi na stranu