Svi detalji hrvatske nabavke borbenih aviona: Kolike su cene, kakvi su rokovi isporuke...

Iako 12. decembar pada u subotu, tog dana bi u Hrvatskoj Vladino Međuresorno povereništvo za nabavku borbenog aviona trebalo državnom vrhu preporučiti najbolje ponude za kupovinu novog aviona za Ratno vazduhoplovstvo.

Prema ranijim najavama iz Povereništva, ovoga puta se neće mešati babe i žabe pa se posebno analiziraju ponude za korišćene, a posebno za nove avione.

To znači da će se preporučiti najbolja ponuda za korišćeni, te najbolja za novi avion, a na državnom vrhu je da donese odluku shodno strateškim, tehničkim, finansijskim aspektima. U praksi to znači da se vodi borba između novog američkog F-16 Block 70/72 i švedskog JAS 39 Gripena, te korišćenog francuskog F3R Rafale i izraelskog F-16 Block 30.

U odnosu na prošli konkurs, Izraelci su sad ćutljivi. Kao da i dalje osećaju nelagodu zbog prevare koju su pokušali učiniti uveravanjem Hrvatske da su sa SAD-om sve dogovorili, a nisu. Doduše, mnogi Hrvati zahvaljuju Amerikancima što su ih svojim insistiranjem na poštovanju procedure tada spasili od kupovine korišćenih Baraka. Sad Izraelci zavise od Amerikanaca koji su u potpunosti preuzeli slaganje njihove ponude. Sve je otišlo toliko daleko da su predstavnici američke ambasade prilikom predaje svoje najbolje konačne ponude za svoj avion predali i onu izraelsku i tako dodatno ponizili Izraelce i pokazali koliko im u ovom slučaju veruju, piše Jutarnji list.

Lobira se na sve strane

Svi ostali ponuđači ovoga puta su prilično agresivni u pokušaju da se domognu ugovora s Hrvatskom. Lobira se na sve strane. Putem medija, marketinškim kampanjama, diplomatskim kanalima… Kruna lobiranja bio je dolazak francuske ministarke odbrane u Zagreb nakon što su predane konačne ponude za avione kako bi premijeru Plenkoviću i ministru odbrane Banožiću lično pojasnila sve detalje francuske ponude i uverila ih da je ona od svih najbolja.

Upravo francuska prijava na hrvatski konkurs bila je najveće iznenađenje. Dosad su se tamo u 15 godina, koliko Hrvatska pokušava kupiti avion, uvek motali Amerikanci, Šveđani, Izraelci s raznim verzijama letelica, ali Francuza nije bilo. Još kad je objavljeno da nude Rafalea, hrvatski piloti bili su "izvan sebe" od sreće. O francuskoj ponudi malo se toga zna. Njihovi vojni predstavnici od proleća hodočaste u Vladu i Ministarstvo obrane, a hrvatska vojna delegacija je Rafale pogledala i u Francuskoj. Proteklih dana redakcija Jutarnjeg lista je razgovarala s nekoliko relevantnih osoba upoznatih s francuskom ponudom, ali i razlozima zbog čega je Francuskoj baš ovaj konkurs važan.

"Francuska se na ovaj konkurs nije javila iz ekonomskih i privrednih razloga, već isključivo iz političkih razloga i političke volje Francuske da s Hrvatskom zajedno razvija evropsku odbranu i radi na evropskim interesima unutar NATO-a. Nakon što su takav zajednički cilj u januaru ove godine u Parizu usaglasili francuski predsednik Makron i hrvatski premijer Plenković, doneta je odluka da se Francuska javi na konkurs", tvrdi sagovornik Jutarnjeg lista dobro upoznat s celom situacijom.

Vojno partnerstvo

Vojno partnerstvo dveju država dosad je bilo na vrlo niskim granama i Francuska kroz prodaju aviona to želi ojačati. S time dolazi i strateško partnerstvo i pozicioniranje Francuske u ovom delu Evrope od kojeg Hrvatska unutar Evropske unije i NATO-a može imati samo koristi, tvrde sagovornici tog medija. Upravo političko strateško povezivanje kroz nabavku borbenih aviona s jakim svetskim igračem, što Francuska jeste, jedan je od važnih elemenata u donošenju odluke u izboru ponude. Sjedinjenje Američke države već jesu glavni vojni strateški partner Hrvatske i nabavkom F16 Block 70 tu se ne bi mnogo promenilo. Izrael nije ni u Evropskoj uniji ni NATO-u te je strateško povezivanje upitnog rezultata. Ako zanemarimo priče o švedskoj neutralnosti i Karlu Biltu iz 1991. godine upitna je i strateška diplomatska korist od saradnje sa Švedskom na nivou EU i NATO-u.

U takvoj konstelaciji snaga potpuno je jasno zašto Francuska kao jedan od glavnih aduta u ovom poslu ističe i političke benefite za Hrvatsku. To potvrđuju i reči sagovornika Jutarnjeg lista kako francuska ponuda nije rezultat pritiska francuske vojne industrije.

"Interes proizvođača je prodati novi, a ne korišćeni avion. Ovo je izričita odluka francuske države da u cilju jačanja političke i vojne saradnje Hrvatskoj ponudi korišćene avione", tvrde im sagovornici.

Francuska je Hrvatskoj ponudila 12 aviona Rafale F3R. Reč je o višenamenskom avionu. Ukratko - on je istovremeno i lovac-presretač, daje podršku snagama na zemlji i bombarder. Ponuđeni avioni različite su godine proizvodnje, a najstariji imaju 10 godina. Dakle reč je o avionima najnovije generacije.

"Važno je da su oni u vlasništvu francuske države te da ponuda nije bazirana na komercijalnoj osnovi i nema veze s proizvođačem", kažu izvori hrvatskog medija.

Avione u ovom trenutku koristi francuska vojska i prošli su razne vrste aktivnosti. Od angažmana u Siriji i Iraku te nadzora vazdušnog prostora na Baltiku. Kako se navodi, francuska vojska će ih koristiti do 2060. godine.

Cena, ali kompletna

Kad se spomene kupovina aviona, većinu samo zanima njihova nabavna cena. No prema stručnim analizama, ona čini tek između 25 i 35 posto, zavisno od izvora, ukupnih troškova posedovanja i upravljanja borbenim avionima tokom celog životnog veka. Ostatak se odnosi na operativni trošak, odnosno letenje, održavanje, popravke itd.

Jedni od primeraka F-16 modela, Foto: EPA, MALTON DIBRA

Svi ponuđači kao zmija noge čuvaju podatak o operativnim troškovima. U odnosu na ostala tri ponuđena aviona na konkursu, Rafale je jedini dvomotorac i izvori Jutarnjeg lista priznaju kako su troškovi sata leta nešto veći od konkurencije. Tvrde kako je taj trošak neznatno veći od cene sata leta na F-16 Block 70, a na tvrdnje kako je cena sata leta na Gripenu 4.000 evra samo odmahuju rukom. Dosad su objavljivani podaci kako je sat leta na F3R oko 19.000 evra, ali taj podatak treba uzeti s rezervom jer zapravo nema službene potvrde. Prema dostupnim podacima u konkursnoj dokumentaciji se tražilo da avioni mogu obaviti minimalno 2.500 sati naleta. Da bi se pak dobili ukupni troškovi korišćenja tokom 30 godina, u računicu treba uključiti i operativne troškove izračunate na bazi od 150 do 170 sati leta godišnje, što je neki NATO-ov standard.

U tom slučaju, na primer, operativni troškovi sata leta Gripena iznose oko 18.500 evra, a F-16 oko 28.800 evra. Ipak, kad govorimo o nabavnim cenama koje su ponuđene na konkursu predstavnici Lockheed Martin-a, proizvođača F-16, javno su objavili kako je ona na nivou one u Bugarskoj koja je osam aviona kupila za 1,25 milijardi dolara. Kod Amerikanaca doduše vredi drugo pravilo ponude. Oni ponude maksimalnu količinu opreme i najvišu cenu na konkursu, a ukoliko budu odabrani onda tek slede pregovori o vrsti i količini opreme i naoružanja pa cena u konačnici može biti i manja od ponuđene. Šveđani su za svojih 12 aviona na prošlom konkursu tražili oko 8 milijardi kuna (više od milijarde evra), sad se očekuje da je to ipak nešto manji iznos. U medijima se već nagađalo kako je francuska ponuda "teška" milijardu evra. Sagovornik medija upoznat s ponudom tvrdi kako je ponuđena cena nešto ispod milijarde evra. Što se tiče Izraelaca, ponuda bi trebalo da bude daleko veća od onih 500 miliona dolara na prošlom konkursu jer bi u slučaju odabira avioni prvo morali biti rastavljeni kako bi se iz njih izvadila izraelska oprema i ugradila američka u skladu s NATO standardima što dodatno povećava troškove. Sve gore navedene cene osim samih aviona uključuju i naoružanje, obuku pilota i tehničara te logističku adaptaciju vojnih baza za prihvat aviona.

Dodatna pitanja

Nakon što su pristigle prve ponude Povereništvo je u dva meseca ponuđačima uputilo oko 300 različitih dodatnih tehničkih pitanja i najveći deo njih se ticao roka isporuke aviona i obuke pilota. Resursi na osam hrvatskih migova ističu 2023. i 2024. godine i nakon toga se oni više ne mogu koristiti. I ministar obrane Banožić nedavno je kazao kako je rok isporuke jedan od najvažnijih kriterijuma za dobijanje ugovora jer Hrvatska želi da izbegne scenario da nekoj od NATO zemalja prepusti nadzor svog vazdušnog prostora do dolaska novih aviona. Amerikanci tvrde kako im je za proizvodnju i isporuku F16 block 70 od potpisa ugovora potrebno tri do četiri godine. Dakle, ako bi se ugovor potpisao sledeće godine, avioni bi bili isporučeni 2024. ili 2025. godine. Obuka pilota i mehaničara koja bi se odvijala paralelno s proizvodnjom trajala bi dve godine.

Šveđani, navodno, avione mogu isporučiti u roku od dve godine.

"Ako se ugovor potpiše sledeće godine, Francuska bi prvih šest aviona isporučila 2024. godine, a preostalih šest godinu dana kasnije", tvrde obavešteni izvori.

S obzirom na to da je reč o korišćenom avionu, rok za isporuku čini se jako dugačak. Sagovornici Jutarnjeg lista tvrde kako se iz sastava francuske vojske ne može povući 12 aviona odjednom. Uz to, tih 12 aviona pre upućivanja u Hrvatsku biće detaljno pregledani i dovedeni u stanje da sledeće dve godine na njima neće biti potrebno obavljati nikakve dodatne radove. Istovremeno bi se u Francuskoj odvijala obuka pilota i mehaničara koja traje 18 meseci. Kad je u igri bio Barak za odlazak na obuku u Izrael odabrano je 8 pilota, 40 mehaničara i 5 inženjera. Nije poznato jesu li se te brojke u međuvremenu promenile. Na primer, za I i II stepen održavanja jedne eskadrile od 12 Gripena potrebno je oko 60 tehničara. Šveđani se hvale kako je Gripen vrlo jednostavan za održavanje te JAS -39 u roku 10 minuta mogu naoružati i napuniti gorivom samo dvoje ljudi - pilot i vazduhoplovni tehničar.

Takođe navode da nije potrebna dodatna adaptacija postojeće infrastrukture vojne baze u kojoj bi Gripeni bili smešteni. Izvori hrvatskog medija nešto slično tvrde i za francusku F3R. Navode kako je avion tehnički osmišljen da je lak za održavanje. Kao primer navode podatak da je za zamenu motora potrebno tek sat vremena. Francuski stručnjaci posetili su vojnu bazu Pleso gde bi budući avioni bili stacionirani i zaključili su kako nije potrebna dorada infrastrukture za prihvat Rafala.

Osim samih aviona i opreme, ponuđači Hrvatskoj nude i određenu privrednu saradnju. Amerikanci tako tvrde da nude posao za šest hrvatskih kompanija ako bude odabran njihov avion. Osim toga najavljuju osnivanje Regionalnog centra za obuku u Zadru. Šveđani nude uspostavu Regionalnog centra za aeronautiku, održavanje i popravak aviona te stratešku saradnju sa hrvatskom privredom. Izraelci su na prošlom konkursu nudili ulaganje u Vazduhoplovno-tehnički centar, otvaranje Cyber centra te saradnju u poljoprivredi, a sad je njihova ponuda nepoznata. Francuska ministarka odbrane je pak prilikom poslednje posete najavila mogućnost zajedničke francusko-hrvatske saradnje na vojnoj industriji kroz evropske odbrambene fondove što bi dodatno podstaklo razvoj hrvatske industrije.