"Crna Gora će trpeti posledice zbog zabrane gradnje malih hidroelektrana"

Takođe je kazao i da “posledice te najave sasvim sigurno mogu da nadiđu mikroekonomski nivo”.

“Navešću neke od njih. Prva i neposredna posledica može biti po budžet – oni koji su gradili do sada lex legis – u skladu sa zakonom – verovatno moraju biti obeštećeni pa to neposredno protivureči potrebi stabilizacije budžeta. Pored toga, upitno je kako to korespondira sa potrebom razvoja sektora energetike i naše potrebe za podmirivanjem domaće potrebe za električnom energijom. Zatim, to direktno povećava nesigurnost investiranja kako domaćeg tako i inostranog, a zna se šta za našu ekonomiju znače investicije”, rekao je Kostić u intervjuu za Dnevne novine, komentarišući jučerašnji ekspoze budućeg premijera Zdravka Krivokapića.

Kako je dodao, u kompleksnim sistemima kao što je privredni sistem unilateralne odluke uz to još i generalizovane (odnose se na sve slučajeve) nikada ne pogađaju samo ono što je njihova meta.

"Za takve akcije bi se s pravom moglo reći da pogađaju metu, ali promašuju cilj. O čemu je riječ? Ako se želi obustaviti gradnja malih hidroelektrana za šta (i po mome mišljenju), zaista ima mnogo razloga, a glavni je očuvanja životne sredine, onda proglašenje opšte zabrane, osim željene posledice ima i mnoge druge potencijalne posledice koje bi trebalo sagledati. Sa uniformnim odlukama ovakvog tipa (odnosi se i na ekonomsko državljanstvo) bez uvažavanja specifičnosti nema objektivnog pristupa, pa uz one koje treba “počistiti” to se uradi i sa onima koji proizvode korist odnosno doprinose razvoju", kazao je on.

Kostić je poručio i da se usred bilo kakvog procesa, a proces izgradnje mini hidroelektrana je takav, treba uzdržavati od donošenja generalnih, jednostranih odluka (kao što je zabrana gradnje mini hidroelektrana) koje ne uvažavaju realnost niti specifičnost već, prema njegovom mišljenju, deluju kao “univerzalna metla” koja čisti sve bez ostatka.

"Zbog visokog stepena međuslovljenosti u privrednom sistemu svaka odluka pa i odluka vezana za mini hidroelektrane mora biti sagledana sa aspekta uticaja koji prozvodi ili koje može proizvesti, pa tek onda doneti odluku", zaključio je on.

Podsetimo, po ovom pitanju nedavno se oglasio i tamošnji Centar za građansko obrazovanje (CGO), koji je zabrinut jer je privilegovani koncesionar Dekar i Dekar Energy, čiji je vlasnik Momčilo Miranović, samovoljno vratio radnike na gradilište za izgradnju minihidroelektrana na reci Čestogaz, u selu Bare Kraljske kod Kolašina, suprotno volji lokalnog stanovništva, saopštila je viša pravna savetnica u CGO Snežana Kaluđerović.