Bugari u Hrvatsku dovode prvu mrežu teretnih dronova na svetu

Startap "Dronamics" želi da dronovima poveže Osijek sa pet vazdušnih luka u Evropi.

Izvor: novac.jutarnji.hr
Podeli
Ilustracija: Depositphotos, jukai5
Ilustracija: Depositphotos, jukai5

Osječka vazdušna luka biće prva u Hrvatskoj s koje će poletati i sletati dronovi te bi trebalo da postane regionalni centar za prevoz tereta dronovima. Plan je to bugarskog startapa "Dronamics", koji razvija i upravlja bespilotnim teretnim letelicama i koji želi da pozicionira Osijek kao jednu od 5 ključnih luka za dronove u Uniji. Prvi ugovor već je potpisao s operaterom italijanske luke Breša.

Masimo Rokaseka, direktor za prevoz tereta u italijanskoj grupi Save, operateru vazdušne luke Breša, kaže da su ušli u partnerstvo s "Dronamics-om".

"Partnerstvo s 'Dronamics-om' ključno je za nas u ovo kritično vreme velike potražnje za vazdušnim prevozom uzrokovane pandemijom koronavirusa, ali kada imate način premeštanja tereta bez putovanja s njim, distributivni lanci postaju otporni na zatvaranja", kaže Rokaseka.

Dodaje da je pozicioniranje luke Breša, koja je u središtu italijanskog industrijskog bazena kao centra za bespilotni prevoz tereta, nova i uzbudljiva poslovna prilika, piše Jutarnji list.

Davor Forgić, direktor Zračne luke Osijek u izjavi za regionalni avio-portal ZamaAero potvrdio je da zna za bugarski projekat. Ugovor je, navodno, već potpisan.

"Na ovom projektu smo radili u velikoj tajnosti. Hteli smo nišu gde ćemo biti prvi, te gde ćemo iskoristiti upravo nove tehnologije koje otvaraju velike mogućnosti. Ovo je velika prilika za Osijek u kojoj vidimo budućnost naše vazdušne luke u okruženju velikih", kaže Forgić.

ZamaAero navodi da bi prve cene prevoza tereta bile manje od 3 evra po kilogramu na letovima do Berlina, Basela, Milana, Catanije, Athene, Buchureste i Varšave, a manje od četiri evra na letovima do Barselone, Osla, Helsinkija, Stockholma i Londona.

Svilen Rangelov, suosnivač i izvršni direktor firme "Dronamics", kaže da želi u Evropi, gde dronovi koji imaju doseg do 2.500 kilometara već sada jednim letom mogu preći celi kontinent i gde ima više od 3.000 zračnih luka i pista, zakoračiti u nove prilike koje je otvorila EU sa sinhronizovanom regulativom.

"EU i EASA pokazali su izuzetno regulatorno vođenje na polju vazdušne mobilnosti i srećni smo što smo pronašli tako sjajne aerodromske partnere koji će raditi s nama na pioniru ove nove tehnologije", kaže Rangelov.

Osječka vazdušna luka, ako se planovi "Dronamics-a" ostvare, postala bi prvo središte za prevoz tereta dronovima u Hrvatskoj, ali i u regionu. Pet ključnih, regionalnih luka, kako je zamislio bugarski startap, bile bi Lijež u Belgiji, gde se nalazi evropsko sedište Alibabe, Breši u Italiji, gradovima Ševde u Švedskoj i Sejnejoki u Finskoj. Preko njih bi "Dronamics" pružao svoje usluge kurirskim službama, dostavljačkim službama, poštama, e-trgovini i drugima. Bio bi usmeren na poslovne korisnike, a oni bi pak kroz tu mrežu imali doseg do 300 miliona potencijalnih korisnika.

Mreža, koja bi u punom opsegu trebalo da naraste na 35 luka u 11 evropskih zemalja, te da ubrza i pojeftini prevoz tereta, očekuje se da bi krenula s radom početkom 2022. godine, nakon što se sinhronizuju propisi za dronove na nivou EU.

Unija, naime, planira od 1. januara 2021. da počne da primenjuje prvi jedinstveni EU propis o bespilotnim letelicama. "Dronamics" je već najavio da će na temelju te nove, sinhronizovane regulative, zatražiti odobrenja za početak operativnog poslovanja do kraja iduće godine. Ostalih 30 vazdušnih luka bi se nadovezale na tu mrežu.

Startap "Dronamics", koji su 2014. osnovali su braća Rangelov, ekonomista i vazduhoplovni inženjer, razvio je i prototip drona koji planiraju da koriste. Reč je o teretnoj bespilotnoj letelici s fiksnim krilima, koju zovu Crni labud i koja ima kapacitet od 350 kg i domet do 2.500 kilometara.

"Radimo s nekoliko najvećih dostavljačkih službi kako bismo svojim kupcima pružili kapacitet prevoza, kao i s nizom ključnih igrača direktno na više prilagođenih rešenja", zaključuje Rangelov.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 54 idi na stranu