Kontroverzni projekat Portonovi u Crnoj Gori u vlasništvu ćerki predsednika Azerbejdžana

Vlada Crne Gore je vlasnicima projekta Portonovi u Kumboru od samog početka obezbedila velike privilegije.

Izvor: vijesti.me Crna Gora
Podeli
Foto: Depositphotos, xload
Foto: Depositphotos, xload

Investicija u koju je, prema tvrdnji Azmonta, do kraja avgusta, uključujući PDV, uloženo 737,4 miliona evra, dodeljena je 2012. godine azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji SOCAR, iako je za 90-godišnji zakup jedne od najatraktivnijih parcela na primorju ponudila upola manje od američkog konzorcijuma NCH, a nije ispunjavala uslov tendera.

Čestim izmenama planova Vlada je omogućila gradnju dvaput više kvadrata, vila i stanova za prodaju, ali je cena zakupa za jedan od najlepših prostora na Jadranu ostala evro po kvadratu. Uoči tendera i kasnije, državni vrh često je putovao u Baku. Sa jednom od najvećih investicija poslovno su povezani Aco i Ana Đukanović, kao i podgorički Bemaks, piše portal Vijesti.me.

Krajnji vlasnici kompanije Azmonts investments, koja u Kumboru gradi luksuzni kompleks Portonovi, jesu ćerke predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, Arzu i Lejla, kao i njegov tast Arif Pašajev. Na ovakvu vlasničku strukturu jedne od najvećih investicija u Crnoj Gori ukazuju informacije do kojih je, kroz lavirint državnih i ofšor kompanija i banaka, došao Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG).

SOCAR je ponudio evro po kvadratu godišnje, fiksno pet odsto dobiti i investicije od 258 miliona evra za osam godina. Konzorcijum NCH nudio je dva evra po kvadratu, 5,1 odsto dobiti i procenu investicija od 200 miliona, s tim što su u investicionom programu precizirali ulaganja od 90 miliona eura.

Iako je cena zakupa bila jedna od bitnih stavki, Tenderska komisija Saveta za privatizaciju odlučila se za Azerbejdžance. Predsednik Tenderske komisije bio je tadašnji ministar turizma Predrag Sekulić, a na čelu Saveta za privatizaciju tadašnji premijer Igor Lukšić.

Iz Azmonta nisu odgovorili koliko je objekata završeno do sada, a ranije su saopštili da će se, pored 214 stambenih jedinica, u sklopu rizorta naći oko 30 različitih maloprodajnih radnji. Iz Azmonta nisu odgovorili ni koliko su nekretnina prodali i ko su kupci. Predstavnici investitora nisu pristali na sastanak sa autorkama ovog istraživanja. S obzirom na to da je rizort otvoren za posetioce, one su u Kumboru videle da je na prostoru od 26 hektara uz 1800 metara obale nikao čitav mali grad.

Izgrađen je hotel brenda One & Only koji još nije otvoren, marina, vile i stambene zgrade, sa uređenim prilazima, trgovima sa fontanama i modernim parkovima, čiji luksuz dodatno ističu obližnje skromne građevine u kojima živi lokalno stanovništvo. Tu su i butici, restorani, barovi, antikvarnice, galerije, supermarket…

Prisutne mašine i radnici ukazuju da se još radi, ali se vidi i da nije mnogo ostalo. Prema ugovoru, investitoru je dozvoljena fazna izgradnja, a završetak radova predviđen je tokom prvih osam godina zakupa, odnosno u ovoj godini. Glavni izvođač radova je kompanija Picaroti Montenegro registrovana u Herceg Novom, podružnica istoimene švajcarske kompanije.

Iako ranije praktično nije bilo nikakvih veza sa Azerbedžanom, ova zemlja je iznenada prije jedne decenije postala interesantna destinacija i partner državnom vrhu. Pre nego što je u julu 2012. godine sklopljen posao sa SOCAR-om, a i posle, najviši zvaničnici Crne Gore bili su česti gosti Alijeva, čija se zemlja u međunarodnim okvirima sumnjiči za netransparentne poslove. Tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović bio je u zvaničnoj poseti u septembru 2011. godine. U decembru iste godine u svojstvu šefa DPS-a putovao je aktuelni crnogorski predsednik Milo Đukanović, a sa njim njegov aktuelni savetnik, tada šef diplomatije Milan Roćen. Na samitu NATO-a u maju 2012. sa Alijevim se u Čikagu sreo tadašnji premijer Igor Lukšić.

Lukšić je putovao u Baku i neposredno nakon potpisivanja ugovora o zakupu zemljišta u Kumboru. Đukanović je kasnije posetio Azerbejdžan još dva puta kao premijer, a Vujanović još pet puta kao predsednik države. Vujanović i Lukšić su na pitanje CIN-CG-a, odgovorili da su bili u službenim posetama i da nisu imali lične poslove sa bilo kim iz Azerbejdžana. Iz Đukanovićevog kabineta nisu odgovorili o razlogu poseta, niti da li on ili Roćen imaju poslovne veze i interese sa Azerbejdžanom.

Članovi najbliže Đukanovićeve porodice povezani su sa poslovima u Kumboru. Republički zavod za urbanizam i projektovanje (RZUP), koji je u većinskom vlasništvu njegovog mlađeg brata Aca nadzire investiciju i sačinjava izveštaje za parlament. RZUP je posao dobio na tenderu, a investitor treba da mu za to plati 142,8 hiljada evra. Predsednikova sestra Ana Đukanović, preko svoje advokatske kancelarije, obavljala je pravne poslove za Azmont banku. Iako i RZUP i Azerbejdžanci kao poverljive kriju podatke o tome ko izvodi radove i obavlja druge poslove, podgorička firma Bemaks, kojoj se u javnosti pripisuje bliskost sa Milanom Roćenom, objavila je na svom sajtu da je ugovorila posao za 61,5 miliona eura. Bemaks je nezaobilazni izvođač u svim velikim investicijama, uključujući i najveću – deonicu auto-puta.

Foto: Depositphotos, selensergen
Foto: Depositphotos, selensergen

Povezane kompanije i tajni podaci

Azmont je u Crnoj Gori osnovao pet ćerki kompanija, a 2016. i banku. Ona se u početku zvala Azmont, pa Nova banka, a sada Adriatic banka. Pravne poslove obavljali su preko advokatske kancelarije Ane Đukanović.

U julu 2019, Azmont je prodao Novu banku kompaniji Adriatic Capital LLC iz SAD-a za 7,1 milion evra. Uradili su to, prema nezvaničnim informacijama iz bankarskih krugova, jer nisu mogli naći korespodentsku banku za platni promet sa inostranstvom.

Prema podacima iz CRPS, novi vlasnici banke su Aleksandar Šnajder (80 odsto) i David Genecov (20 odsto).

Šnajder je koosnivač i predsednik kompanije Midland grupe kojoj je Vlada dala da upravlja nikšićkom Železarom od sredine 2004. do kraja 2005. godine, kada je napustila fabriku pod neutvrđenim okolnostima i ostala dužna za poreze 2,7 miliona evra.

I Midland je u Crnoj Gori pravno zastupala Ana Đukanović.

Na pitanje CIN-CG-a zašto su dali saglasnost da Novu banku kupi investitor koji se pokazao nekredibilnim u Železari, iz CBCG su odgovorili da je on dostavio propisanu i dodatno zahtevanu dokumentaciju, dokaze o prijavljenom, odnosno plaćenom porezu za poslednje tri godine, ne pominjući dug iz Železare od 2,7 miliona evra.

Drugi vlasnik Adriatik banke je Genecov Plastic Surgery Group iz Dalasa.

CBCG je odbila da dostavi CIN-CG-u dokument o saglasnosti za prodaju Nove banke, uz obrazloženje da je to poverljivo.

Tajna ko su konsultanti za 12 miliona eura

Iz Azmonta za CIN-CG kažu da su do kraja 2019. uložili 637,5 miliona evra, ali podaci RZUP-a, govore da je za isti period uloženo oko 543,8 miliona evra. Centralna banka je investicije iz Azerbejdžana prikazala samo za 2016. i 2017, ukupno 113 miliona evra, dok su one za 2012. proglasili tajnom. Iz Azmonta kažu da su te godine uložili 11,1 milion evra. Tada je plaćeno 10.868.490 evra zakupnine za prvih 45 godina, dok Azmont sada prodaje vile površine od 598 do 659 kvadrata, po ceni do 9,46 miliona evra.

U 2019. Azerbejdžanci su uložili 213,9 miliona, 2018. godine 92,4 miliona, 2017. godine 5,7 miliona, a u periodu 2012-2016. oko 183,7 miliona, pokazuju podaci RZUP-a, koji je na tenderu izabran za nadzor.

Nadzor je tražio parlament 2016. godine, jer je prvi izveštaj o ulaganjima 92 miliona eura za 2013, 2014. i sedam meseci 2015. godine Vlada usvojila na osnovu podataka investitora.

Iz Azmonta objašnjavaju da su razliku između sume koji je registrovala CBCG i one koja je utrošena prema njihovim i izveštajima RZUP, popunili "iz investicija (što podrazumeva kapital i pozajmice osnivača) i operativnih prihoda kompanije".

"Primarni izvor finansiranja, kao što se vidi iz dostupnih javnih izveštaja, je iz investicija", kazali su iz Azmonta napominjući da su registrovani u Crnoj Gori.

Prema izveštajima RZUP-a, od investiranih 543,8 miliona evra, 445,8 miliona se odnosi na izvedene radove, 53,7 miliona na projektovanje, a na konsultantske usluge 12,3 miliona.

Iz Azmonta su na pitanje CIN-CG-a s kim su sklapali konsultantske ugovore, odgovorili da "zadržavaju pravo da ne komentarišu poslovno osetljive informacije". Iz RZUP-a su se pozvali na obavezu čuvanja poverljivih podataka.

Iz Sektora Uprave policije za sprečavanje pranja novca, nisu odgovorili na pitanja CIN-CG da li su proveravali investicije iz Azerbejdžana i da li je bilo sumnjivih transakcija.

Foto: Depositphotos, underworld1
Foto: Depositphotos, underworld1

Naftna kompanija, pa ofšor

Alijev je na vlasti od 2003. godine. Od tada njegovo bogatstvo, prema dostupnim informacijama, raste neverovatnom brzinom i procenjuje se da je trenutno jedan od najbogatijih predsednika država u svetu. Mreža istraživačkih novinara OCCRP proglasila ga je je "čovekom godine u oblasti kriminala i korupcije" za 2012. godinu. Tri godine kasnije ta neslavna titula pripala je aktuelnom crnogorskom predsedniku Milu Đukanovića, kojeg je britanski Indipendent mnogo ranije uvrstio u 20 nabogatijih vladara sveta.

Ugledna međunarodna organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije Transparency International 2013. je Azerbejdžan označila kao državu u kojoj je korupcija porasla, a ta je zemlja u 2018. godini bila na crnoj listi EU, zbog pranja novca.

SOCAR je bio u vlasničkoj strukturi Azmonta do 2017. godine, kada ga potpuno preuzima Azerbaijan Global Investment (AGI). Da iza AGI stoje ćerke predsednika Azerbejdžana, a manji udeo ima njihov deda Arif Pašajev, pokazuju podaci Centralnog registra privrednih subjekata Crne Gore, turske berze i izveštaji banaka povezanih sa porodicom Alijeva.

Iako je naftna kompanija izašla iz posla u Kumboru, ona je još aktuelna u Crnoj Gori. SOCAR se pominje u aferi Možura kao krajnji vlasnik ofšor firme Cifidex čije je transakcije u avgustu počelo da ispituje i Specijalno državno tužilaštvo. Cifidex je za crnogorsku firmu Možura Wind Park, koja upravlja gradnjom vetroelektrane na istoimenom brdu kod Ulcinja, u decembru 2015. godine platio španskoj firmi Fersa i kompaniji Čelebić oko 3,5 miliona evra, a dva i po meseca kasnije prodao je malteškoj državnoj kompaniji Enemalta za 11,3 miliona evra. Korupciju u ovom poslu istraživala je malteška novinarka Dafne Karuana Galicia koja je ubijena.

Prema izveštaju američkog Ministarstva pravde, SOCAR je, povezivan i sa češkim biznismenom Viktorom Koženijem uključenim u masovnu šemu podmićivanja visokih državnih zvaničnika u Azerbejdžanu, kako bi došao do značajnog udela u ovoj kompaniji.

U Holandiji je 11. jula 2012, dan nakon potpisivanja ugovora o zakupu kompleksa u Kumboru, registrovana firma Saiph Holding BV i njen vlasnik Cooperatief Saiph Holding UA. Vlasnik ove druge, što znači obe, bio je SOCAR.

Narednog dana, SOCAR u Crnoj Gori osniva Azmont investments i na njega prenosi prava o zakupu bez saglasnosti Vlade, što je ugovorom omogućeno, što su za CIN-CG potvrdili iz Ministarstva održivog razvoja i turizma. U decembru iste godine, bez naknade, SOCAR prenosi vlasništvo u Azmontu na Saiph Holding BV.

U julu 2014, azerbejdžanski PSG Resort upisom akcija stiče 80 odsto vlasništva u Cooperatief Saiph Holdingu, dok SOCAR zadržava 20 odsto. Potpuni vlasnik PSG Resorta je AGI, koji je osnovan u oktobru 2013. u Bakuu.

AGI je davao pozajmice za gradnju Portonovog i tako početkom 2017. godine postao stopostotni vlasnik Azmonta. Krajem 2017. godine osam odsto Azmonta stekao je Arm International iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji je vlasnik Saiph Holding BV, ali je već početkom 2018. AGI opet bio potpuni vlasnik.

Kada je AGI krajem 2015. ušao u vlasničku strukturu Azmonta, njegovi vlasnici bili su azerbejdžanske kompanije Ataholding (33 odsto), Synergy Group (32 odsto) i Pasha Development (35 odsto). Iza Ataholdinga su stajale tri firme osnovane na Sejšelima i u Panami, vlasnik Synergy bila su dva fizička lica, a Pasha Development je dio Pasha Holdinga.

Prema izvodu Poreske uprave iz jula 2018. godine, u međuvremenu su vlasnici AGI postali Pasha Development (99 odsto) i Pasha Investment (jedan odsto). U Poreskoj upravi nema novih podataka o promenama vlasništva. Ove kompanije su u vlasništvu Pasha Holdinga, koji je vlasnik 60 odsto azerbejdžanske Pasha banke. Firma Ador u banci ima 30 odsto, a 10 procenata je u rukama Alijevog tasta.

Pasha banka ima podružnice u Gruziji i Turskoj. Iz finansijskog izveštaja gruzijske podružnice za 2019. i 2020. godinu se vidi da su krajnji vlasnici majke banke predsednikove kćerke Lejla i Arzu (po 45 odsto) i njihov deda Arif Pashayev (10 odsto).

Prema gruzijskim propisima, u vlasničkoj strukturi se moraju označiti pojedinačno lica koja primaju direktne prihode, a ne pravna lica osnivači, pa se tako razotkrila vlasnička veza u Pasha holdingu i Adoru. Umesto odgovora na pitanje ko su krajnji vlasnici, iz Azmonta su uputili na "javno dostupna dokumenta i izveštaje".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 45 idi na stranu