Otišla u istoriju kao staro gvožđe - neslavan kraj nekadašnjeg giganta

Time je nakon 86 godina i formalno stavljena tačka na postojanje jedine fabrike soli u državi, pišu Vijesti.

Zajedno sa njima, šleperi su pokupili i dva bagera, vozni park, metalne stubove za struju.

Stečajni upravnik solane Žarko Ostojić potvrdio je “Vijestima” da je sve što je prodato, bilo u skladu sa ranije objavljenim oglasom.

"Najveći deo prihodovanog novca isplaćen je bivšim radnicima na ime dela zarada koje su ostvarili u periodu trajanja Plana reorganizacije", kazao je Ostojić.

Sa solane je odneseno oko 600 tona starog gvožđa.

Od polovine avgusta, samo nepregedni bazeni sećaju na nekadašnju fabriku i blistava vremena.

Urušena stara upravna zgrada, hangar bez pola krova i propale montažne barake na samom ulazu u posed od 15 miliona kvadrata, svedoče o nekim drugim vremenima, propalim privatizacijama, strateškim partnerima, ljudskoj pohlepi...

Predstavnik bivših radnika Saša Mitrović potvrdio je da su radnici, njih oko 70, od stečajne uprave u zadnjih mesec i po dana dobili po hiljadu i sto evra.

"Ipak, dug firme prema nama je i dalje preko milion evra“, kazao je Mitrović.

Uprkos tome što bi neki novi investitor morao da krene od nule, Mitrović je optimista. Kaže da se uzda u novu Vladu i preduzeće koje još nije formirano, a koje bi trebalo da upravlja solanom. Nacionalni parkovi Crne Gore produžili su 24. avgusta ugovor o zakupu ulcinjske solane na još godinu.

To Javno preduzeće, shodno odluci Vlade, najstarijim ulcinjskim preduzećem upravlja od avgusta 2015. godine, s ciljem zaštite biodiverziteta.

Opština Ulcinj koja je trebalo da preuzme upravljanje solanom 24. avgusta ove godine, ranije je odustala jer nije stvorila pravne pretpostavke da uđe u taj posao.

Ulcinjska Solana je 24. juna 2019. godine proglašena zaštićenim područjem - Parkom prirode.

Solana je u septembru te godine proglašena močvarom od međunarodnog značaja i uvrštena na Ramsar svetsku listu močvarnih područja.

Solana je u većinskom vlasništvu Eurofonda koji poseduje 71,48 odsto akcija.

Stečaj u ulcinjskom preduzeću uveden je u prvoj polovini 2005. godine, a neuspeli petogodišnji plan reorganizacije trajao je od početka 2006. godine. Pošto plan reorganizacije nije uspeo, ulcinjska kompanija je ponovo u stečaju od 2011. godine.

Postupak privatizacije AD Solana “Bajo Sekulić“ Ulcinj je počeo 2001. godine, na početku masovne vaučerske privatizacije, a država nema nijedan procenat vlasništva u tom društvu. Preteča turzima i razvoja

Preduzeće je formirano 1927.godine, bez ikakavog odjeka u javnosti tadašnje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, u kojoj se tih dana na parlamentarnim izborima birala nova vlast.

Sedam godina kasnije, neposredno pre Marseljskog atentata 1934. na kralja Aleksandra I Karađorđevića, primorski gradić na krajnjem jugu ubrao je prve kristale soli.

Ni najveći optimisti nisu verovali da je otvaranje fabrike revolucionarni iskorak u razvoju grada, pišu Vijesti.

Tako je počela solana, koja je u nadolazećoj eri turističkog razvoja, kao preteča, lansirala Ulcinj u spisak najpoznatijih letovališta na Jadranu.

I dok su nicali hoteli i odmarališta i otvarana nova preduzeća, solana je pulsirala životom grada.

Grad je poslednje tri decenije nevoljno pratio sudbinu hotela i preduzeća.

Kada je solana ubrala prve kristale, Ulcinj je bio siromašan grad.

Danas, nakon 86 godina, kada fabrika više ni formalno ne postoji, Ulcinj je ponovo siromašan grad - prema zvaničnoj statistici, među poslednjima u Crnoj Gori kada je reč o prosečnoj zaradi, a ubedljivo zadnji na primorju.