"Da li Hrvatska treba da uvede evro? Apsolutno ne!"

Kao razlog je naveo to što Hrvatska time gubi fleksibilnost u odgovoru na moguću ekonomsku krizu.

Mišljenje dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine suprotno je mišljenju guvernera Hrvatske centralne banke Borisa Vujčića, te hrvatske vlade, koji zagovaraju što brže uvođenje zajedničke evropske valute.

"Da li Hrvatska treba da uvede evro? Apsolutno ne!", odgovorio je Stiglic na pitanje Hine tokom konferencije za medije.

"Evro (...) oduzima dva važna instrumenta neophodna u prilagođavanju ekonomije na šokove. Oduzima (zemlji) mogućnost promene kursa i oduzima joj monetarnu politiku, a time i menjanje kamatnih stopa", dodao je.

Džozef Stiglic, bivši glavni ekonomista Svetske banke i nekadašnji ekonomski savetnik demokratskog predsjednika Bila Klintona, jedan je od govornika u austrijskom mestu Alpbah gde se svake godine održava forum posvećen gorućim globalnim izazovima.

"Prolazimo kroz drugi (ekonomski) šok u ovoj deceniji, a neke su zemlje pogođenije od drugih", rekao je govoreći o posledicama korona-krize.

Zbog razlike o uticaju krize na pojedine zemlje, monetarna politika koja odgovara zemljama poput Nemačke ili Holandije ne odgovara nužno i onima poput Hrvatske ili Španije, pojasnio je Stiglic, prenosi SEEbiz.

"Zato morate da imate fleksibilnost", istakao je.

Ovo nije prvi put da 77-godišnji Stiglic kritikuje monetarnu i fiskalnu politiku Hrvatske.

Tokom poseta splitskom univerzitetu u maju 2015. godine rekao je da je "politika stezanja kaiša" koju sprovodi Hrvatska pogrešna te da dovodi do depresije.

Kritikovao je HNB rekavši da je fokusirana na održavanje niske inflacije čime zanemaruje zapošljavanje i rast, te se negativno izrazio o kreditima u švajcarskim francima i stranoj valuti koji se nude hrvatskim građanima.

Hrvatska i Bugarska su 10. jula ušle u evropski kursni mehanizam (ERM II), koji neki nazivaju "čekaonicom za evro", što je ključan korak u procesu uvođenja evra.

Središnji paritet hrvatske kune utvrđen je na 7,53 kune za jedan evro.

Članica EU koja želi da uvede evro mora najmanje dve godine da provede u mehanizmu ERM II pre nego što uvede zajedničku evropsku valutu, što znači da Hrvatska može računati na ulazak u evrozonu najranije u januaru 2023. godine.

Pre toga treba da zadovolji kriterijume nominalne konvergencije, to jest "mastriške kriterijume", koji se odnose na stabilnost kursa, stabilnost cena, stabilnost kamatnih stopa, uz dva važna indikatora koja se tiču javnih finansija - deficit proračuna i javni dug.

"Hrvatska bi očekivano trebalo da zadovolji sve mastriške kriterijume nominalne konvergencije već iduće godine, što bi značilo da bismo u tom scenariju trebalo da dobijemo pozitivnu ocenu u 2022, a koja je podloga za donošenje odluke o uvođenju evra u 2023.", rekao je guverner HNB Boris Vujčić u intervjuu Poslovnom dnevniku pre mesec dana.

"U sadašnjim kriznim vremenima korist (od uvođenja evra) je izuzetno velika, jer znači siguran pristup izvorima finansiranja pod razmerno povoljnim uslovima koju osigurava Evropska centralna banka", dodao je.

Stiglic, međutim, smatra da eventualno jeftinije zaduživanje ne bi trebalo da bude razlog za ulazak u evrozonu.

"Uz sve sadašnje dugove ne trebaju vam krediti, nego bespovratna sredstva (iz EU)", napomenuo je.

"Takvo primanje novca (bespovratna sredstva) je naravno političke prirode, a sada nema te vrste socijalne kohezije premda je potrebna u Evropi. Evropa je uvek radila minimalno da se održi zajedno, a to radi i sada", rekao je Stiglic.

Evro je valuta u 19 od 27 država EU, a neke poput Švedske godinama odbijaju da je uvedu smatrajući da je nacionalna valuta neophodna za upravljanje ekonomskom politikom.

"Ja mislim da je dobro savetovana svaka zemlja koja zadrži svoju fleksibilnost", istakao je nobelovac kojeg je akademska zajednica opet pozvala u Hrvatsku. No zbog aktualne pandemije nije u mogućnosti da doputuje..

Stiglic je jedan od najpoznatijih kritičara evra kao valute, a u svojoj knjizi "Evro: kako zajednička valuta preti budućnosti Evrope", tvrdi da se evro pokazuje manjkavim pogotovo u ekonomskoj krizi, jer ona ne pogađa jednako celu evrozonu, a vlasti gube samostalnost intervenisanja.

"Zemlje u evrozoni imaju i dodatna fiskalna ograničenja", rekao je Stiglitz.

Kriza, koju je podstakla pandemija koronavirusa i zbog pandemije nametnute restrikcije, posebno je pogodila uslužne delatnosti.

Kako bi spasile pojedine sektore privrede, neke države odlučile su se za podelu vaučera građanima.

"Vaučeri mogu stimulisati ekonomiju u područjima gde je to potrebno", zaključio je Stiglic.