Crni rekordi: Pandemija urušila uslužne delatnosti u Hrvatskoj

To je najveći pad prometa u uslužnim delatnostima na godišnjem nivou od početka merenja mesečnih serija 2011. godine.

Najveći pad prometa od 92,7 odsto na godišnjem nivou ostvarile su putničke agencije, turoperateri i povezane delatnosti, dok je u smeštaju taj minus 89 odsto, a u delatnosti pripreme i usluživanja hrane i pića 79 odsto, piše Slobodna Dalmacija.

Porast prometa ostvaren je samo u dve uslužne delatnosti - na području informacija, koje je imalo šest odsto veći promet, i kompjutersko programiranje, savetovanje i povezane delatnosti koje su na godišnjem nivou ostvarile 0,4 odsto veći promet.

Zbog uvedenih epidemioloških mera radi sprečavanja pandemije danak su platile uslužne delatnosti i na mesečnom nivou, budući da su za 25,8 odsto imale manji promet u aprilu u odnosu na mart, pri čemu najveće minuse opet imaju putničke agencije od 83,8 odosto i smeštaj od 74,6 odsto, a kompletna trgovina, maloprodaja i veleprodaja, kao i popravak motornih vozila i motocikala pali su za 60 odsto.

Maloprodaja i industrija u maju bile su slabije na godišnjem nivou, medjutim samo je maloprodaja usporila pad, te je s rekordnog pada od 25,5 odsto iz aprila, u maju na godišnjem nivou pala za 7,8 posto.

Prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja pala je 12,4 posto u maju u odnosu na isti mesec prošle godine, što je više nego u aprilu kada je taj pad bio 11 odsto.

Najveći rast prometa od 62,7 odsto imala je trgovina na malo neprehrambenim proizvodima (osim trgovine motornim gorivima i mazivima), dok je promet od trgovine na malo prehrambenim proizvodima porastao samo 0,3 posto.

Na godišnjem nivou se i dalje nižu minusi, navodi portal, pa je promet trgovine na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima u maju bio manji za 4,9 odosto, a minus u prometu neprehrambenim proizvodima iznosio je 3,4 odosto. Hrvatski statističari ističu da su u maju, u odnosu na isti mesec prethodne godine, povećani promet imale samo trgovina na malo internetom ili poštom u kojoj je promet porastao 9,2 odsto, dok je 3,6 posto porastao promet u ostalim nespecijalizovanim prodavnicama.