Korona umanjila i glad za sladoledom

Naime, prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, ove godine uvezeno je 2.075.123,41 kilogram sladoleda vrednosti 10.368.971,42 KM, dok je prethodnu godinu u istom periodu uvezeno 2.119.727,42 kilograma sladoleda u vrednosti 11.268.238,69KM.

U Upravi za indirektno oporezivanje BiH kažu da građani u BiH najviše konzumiraju sladoled koji pristiže iz Hrvatske.

"Iz Hrvatske je uvezeno 989.736,85 kilograma sladoleda, vrednosti 4.391.403,79 KM", kažu u UIO BiH, prenose Nezavisne novine.

Osim iz Hrvatske, najviše sladoleda BiH je u prvih pet meseci uvezla iz Srbije, a slede Poljska i Mađarska. Osvežavaju se i sladoledom iz Slovenije, Mađarske, Francuske, Severne Makedonije, Litvanije, Estonije, Nemačke, Italije, Češke, Bugarske, Ukrajine i Grčke.

Saša Trivić, predsednik Udruženja poslodavaca poljoprivrede i prehrambene industrije RS, kaže da je u BiH ovogodišnji uvoz sladoleda manji upravo zbog pandemije izazvane koronavirusom.

"Trgovci imaju značajan pad prodaje sve robe pa samim tim i sladoleda. Proizvodnja sladoleda je ozbiljna industrijska grana i nije toliko skupa proizvodnja koliko su skupi marketing i transport. Da bi neko proizvodio sladoled, mora da ima veliki broj vitirina, kamiona. Moraju da se prave velike količine, tako da je mala šansa da se na našem ovako malom tržištu napravi firma koja može da konkuriše strancima", rekao je Trivić.

Dodao je da BiH ima previše malo tržište da bi imala nekog ozbiljnijeg proizvođača, tako da uvoz uglavnom ide najviše iz Hrvatske.

Igor Gavran, ekonomski analitičar, rekao je da uvozni sladoled dominira na tržištu BiH, a ovogodišnji uvoz, koji je smanjen za skoro milion KM, govori o drastičnom smanjenju potrošnje.

"Ograničenja kretanja, posebno u periodu kada je bilo potpuno zabranjeno određenim kategorijama stanovništa, zatvaranje mnogih prodajnih objekata, kao i atmosfera u kojoj je prioritet svih bio na preživljavanju, a ne proizvodima koji nisu esencijalni, sve je to smanjilo tražnju i potrošnju sladoleda, a posledično i uvoz", ističe Gavran.

Dodao je da, kada je reč o domaćoj proizvodnji, ona je nažalost minimalna, a u mnogim kategorijama i potpuno nepostojeća.

"Iako BiH nikada nije imala dominaciju domaćeg sladoleda, jer su i u preratnom periodu vodeći bili Ledo i Pekabela kao i kompanije iz okruženja unutar tadašnje zajedničke države, ipak je postojao i domaći brend Eskimo i nije sve dolazilo iz uvoza", naveo je Gavran.

Dodao je da je i posle rata bilo pokušaja obnove ili pokretanja proizvodnje u različitim delovima BiH, međutim nikada nije ostvaren značajniji uspjeh i uglavnom je bila reč o kratkotrajnim pokušajima.

"S obzirom na to da imamo razvijenu industriju mleka, kao i konditorsku industriju, te da sami proizvodimo većinu ključnih sastojaka neophodnih u proizvodnji sladoleda, svakako da imamo potencijal u ovoj oblasti i sami", pojasnio je Gavran.

Dodao je da su potrebna i znatna ulaganja u marketing i pristup širokoj prodajnoj mreži, jer su vodeći uvozni brendovi sveprisutni i u medijima i u drugim vidovima promocije i unapređenja prodaje. Svest potrošača o njima je takođe ogromna i biće teško promeniti odnose.

"Ipak se nadam da će se barem jedna od naših mlekara odlučiti na ovaj poduhvat. S obzirom na to da su najveći ljubitelji sladoleda najmlađi, bilo bi i edukativno u smislu buđenja ekonomskog patriotizma da od malih nogu prepoznaju kvalitet domaćeg proizvoda i razvijaju takvu preferencu", rekao je Gavran, koji predviđa da je, što se tiče budućih trendova uvoza, izvestan njegov rast u narednom periodu.