Da li će komšije zbog skuplje pšenice "obrati bostan"?

Naime, usled pandemije koronavirusa pojedini veći izvoznici obustavili su izvoz kako bi imali dovoljno pšenice za svoje potrebe.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, kaže da iz ovog saveza godinama upozoravaju na neophodnost proizvodnje sopstvene hrane za domaće stanovništvo, što bi trebalo da bude prioritet.

"U ovoj kriznoj situaciji to se pokazalo kao sasvim opravdano, jer se većina država okrenula sama sebi. Evropa je na prvom težem ispitu solidarnosti apsolutno zakazala, odnosno pala. Možemo samo da se pouzdamo sami u sebe i konačno da se opametimo da stimulišemo domaću proizvodnju i da hranu proizvodimo sami u onoj količini koja je nama potrebna, a ostalo da ide u izvoz", kaže Marinković, prenose Nezavisne novine.

Predviđa se, kaže, da će neke države koje su važni činioci na ovom tržištu, poput Rusije, Kanade i SAD, ograničiti ili potpuno obustaviti izvoz, očekujući probleme u narednom periodu, a neki su to već i uradili.

"Smatram da će tržište pšenice ove godine biti nepredvidivo. Mi kao seljaci očekujemo bolju cenu nego što je to bilo do sada, ali jednostavno na tim tržištima nema nekih pravila", kaže Marinković.

Ističe da naše tržište zavisi od uvoza te da je prošlo ljeto izvezena pšenica sa njiva po najnižim cijenama, a da su se cijene sada uduplale nakon izvjesnog vremena, te je potražnja za pšenicom porasla.

"S obzirom na to da zavismo od uvozne pšenice, u ovom momentu je sigurno da će doći do rasta njene cene. Pitanje je šta će biti na leto kada dođe vreme žetve. Mi proizvođači smo navikli na razne malverzacije i ucene, a videćemo na koji način ćemo uspeti da formiramo tu cenu, na zadovoljstvo kupaca, a i nas proizvođača", ističe Marinković, te dodaje da je potrebno da se konačno oforme robne rezerve koje će imati funkciju stabilizatora tržišta.

"U budućnosti strateško oružje će biti hrana, odnosno voda, ono sa čime mi možemo da raspolažemo u neograničenim količinama zahvaljujući prirodi i Bogu, ali se prema tome ne odnosimo nimalo domaćinski i imamo problem velikog uvoza vode i hrane koje možemo sami da proizvedemo", ističe Marinković.

Napominje da će sve to biti papreno skupo u budućnosti ako se uguši sopstvena proizvodnja prekomernim uvozom, a ona je u skoro svim sektorima na izdisaju.

Marinković je dodao da je poslednja kiša "bogom dana" za spas pšenice i domaćeg agrara na otvorenom, te da ako ne bude nevremena - sadašnja situacija obećava solidne prinose.

Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika FBiH, kaže da nema dovoljno pšenice i je zemlja veoma zavisna od uvoya.

"Vidimo šta se dešava, pšenica bi mogla biti važnija od goriva. Godinama govorimo da treba zaštititi i povećati domaću proizvodnju. Iako to ne možemo predvideti, po sadašnjem stanju može se očekivati viša cena pšenice jer je mi nemamo dovoljno, a najveće izvoznice pšenice zabranjuju izvoz, tako da smo, narodski rečeno, obrali bostan", kaže Bićo.

Juro Kopačević, predsednik Udruženja Žito Odžak, kaže da će pandemija uticati na cenu pšenice i brašna jer zemlja zavisi od spoljašnjeg područja budući da ne može da proizvede dovoljno pšenice za svoje potrebe, a velike izvoznice koče izvoz žita.

"Država je kod nas na točkovima, što znači neiskren nastup nadležnih, sve je na 'rekla-kazala'. Mi zavisimo od onoga što kamioni dovezu ili ne dovezu. Kad ne dovezu, mi ovde nemamo šta da jedemo. Kriza je bila stravična za brašno, u većim gradovima je bilo većih problema, imali smo redove na kamionima da ljudi kupe brašno. Trenutno se narod nakupovao brašna, ali diskutabilno je šta će biti na leto, jer domaći proizvođači nemaju mnogo novca da ulože u žitarice i bez pomoći države to neće moći da urade", rekao je Kopačević.