"Ako se pandemija ne zaustavi, Crna Gora će biti u recesiji"

Takođe se predviđa i da će zemlja ući u recesiju i smanjenje privatne potrošnje i investicija, prenele su podgoričke Vijesti.

Iz SB kažu da će niža ekonomska aktivnost i veća neizvesnost dodatno, prema procenama, smanjiti privatnu potrošnju i investicije, iako će državna potrošnja biti jaka zbog ranije planiranog povećanja u zdravstvu i prosveti.

"Velika nesigurnost u vezi sa razvojem pandemije korona virusa zamagljuje prognoze. Rast Crne Gore je bio umeren od ove do 2022. godine usled završetka izgradnje auto-puta, ali predviđa se da će izbijanje pandemije koronavirusa i povezane neizvesnosti dovesti Crnu Goru u recesiju, izlažući njenu ranjivost spoljnim udarima", navodi se u juče objavljenom izveštaju Svetske banke, prenela je MINA.

Procenjuje se da će niža ekonomska aktivnost i veća neizvesnost dodatno smanjiti privatnu potrošnju i investicije, iako će državna potrošnja biti jaka zbog ranije planiranog povećanja plata u zdravstvu i prosveti.

Inflacija će, kažu, ostati niska, s obzirom na pad tražnje i niže međunarodne cene robe.

Spoljne neravnoteže su i dalje povišene, dok se očekuje da će neto direktna strana ulaganja zabeležiti pad sa sedam na pet odsto BDP-a.

"Ako se pandemija zaustavi u ovoj godini, procenjuje se da će se rast do naredne godine oporaviti na 3,6 odsto, vođen izvozom i potrošnjom. Pandemija koronavorusa verovatno će pomeriti Crnu Goru sa ranije očekivanog puta smanjenja duga, podižući zabrinutost zbog održivosti javnog duga usled većih troškova zaduživanja na međunarodnom tržištu", navodi se u Izveštaju.

Očekuje se da će siromaštvo u Crnoj Gori porasti u ovoj godini zbog negativnih uticaja izbijanja koronavirusa na ekonomsku aktivnost.

Predviđeni pad u turističkom sektoru i srodnim uslugama ometaće zapošljavanje i zarade, uključujući siromašnije, koji će više zavisiti od sezonskih, ugovornih i prihoda od samozapošljavanja.

"Ako se pandemija koronavirusa ne zaustavi do avgusta, Crna Gora bi mogla da se nađe u recesiji sličnoj onoj iz 2009. godine", smatraju u SB.

U tom slučaju će biti potrebni kratkotrajni odgovori politike, poput kompenzovanja gubitaka prihoda usled nezaposlenosti i naknada za socijalnu zaštitu, kako bi se ublažili uticaji na siromašne i ugrožene, koji su često nesrazmerno pogođeni.

"Međutim, nedostatak monetarne politike zajedno sa visokim javnim dugom povećavaju ranjivost Crne Gore na ove spoljne rizike, uključujući veću volatilnost na globalnim finansijskim tržištima. Domaći rizici su takođe porasli imajući u vidu izbore koji će biti održani ove godine u izrazito polarizovanom političkom okruženju", smatraju u SB.

Aprecijacija dolara prema evru mogla bi dodatno povećati troškove servisiranja duga, jer Crna Gora počinje da otplaćuje kineski zajam denominovan u narednoj godini.

Da bi smanjila ranjivosti i podržala rast, Crna Gora se mora rešiti svojih unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, kao i svoje niske produktivnosti, poboljšavajući kvalitet i mobilnost ljudskog kapitala i intenziviranje napora za jačanje vladavine zakona.

SB je u januarskim prognozama predviđala rast BDP-a za ovu godinu na 3,1 odsto.

Iz SB su podsetili da je nakon snažnog ekonomskog rasta od 5,1 odsto u 2018. godini, rast u prošloj smanjen na 3,6 odsto, što je odraz manje domaće tražnje.

Što se tiče zemalja u regionu, SB prognozira pad privrede Hrvatske od 6,2 odsto, Bosne i Hercegovine 1,9 odsto, Srbije 0,5 odsto i Severne Makedonije od 0,4 odsto.