Iznad proseka EU: Komšije iz obnovljivih izvora dobijaju skoro trećinu energije

Prema tim pokazateljima, Hrvatska spada među zemlje Evropske unije koje su premašile propisani nivo za 2020. godinu, a postavljeni cilj za ovu zemlju bio je 20 procenata. Međutim, još 2004. godine on je u Hrvatskoj iznosio 23,4 odsto.

Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji utvrđen je za svaku zemlju EU posebno, pri čemu se vodilo računa o različitim startnim pozicijama, potencijalima na području obnovljivih izvora i ekonomskim rezultatima. U slučaju Hrvatske očigledno je postavljeni cilj bio niži od startne pozicije, prenosi portal Novac.

U odnosu na 2017. godinu, udeo obnovljivih izvora u 2018. je povećan za 0,7 procentnih poena, ali je manji nego 2015. kada je iznosio 29 odsto, što pokazuje da poslednjih godina nije bilo nekih pomaka. Među obnovljive izvore energije spadaju energija vetra, sunčeva energija, biomasa, toplotna energija Zemljine unutrašnjosti, vrući izvori (geotermalna energija), te vodena snaga. Od tih izvora, u Hrvatskoj je najviše zastupljena hidroenergija.

Povećanje udela obnovljivih izvora smatra se ključnim za ostvarenje postavljenih klimatskih i energetskih ciljeva. Na nivou EU, ipak, udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u 2018. godini dostigao je 18 odsto, što je povećanje za pola procentnog poena u odnosu na godinu pre.

U poređenju sa 2004. udeo je više nego udvostručen, sa tadašnjih 8,5 odsto, dok postavljeni cilj za ovu godinu iznosi 20 odsto. Gotovo svaka treća zemlja u EU već je dostigla obavezujuće ciljeve ili ih je premašila. Osim Hrvatske, u toj grupi su Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Grčka, Italija, Latvija, Litvanija, Kipar, Finska i Švedska.