Hrvatska pokušala da prevari NATO: U metodologiju obračuna ubačene vojne penzije

Istovremeno je po personalnim troškovima na samom vrhu, odmah iza Grčke, piše portal.

Taj portal navodi da na taj podatak ukazuju uporedni podaci o odbrambenim troškovima država članica koje je obelodanio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u novembru.

Pozivajući se na analizu hrvatskog portala Obris (Obrana i sigurnost), dodaje se da je Zagreb i prošle i ove godine na samom dnu liste prema udelu budžeta koji se izdvaja na modernizaciju vojske.

"U želji da dostigne cilj Alijanse da troškovi odbrane iznose dva odsto bruto društvenog proizvoda, u metodologiju obračuna ubačene su vojne penzije. Takvom matematikom je stvoren privid velikog ulaganja u oružane snage jer se vojne penzije prema međunarodnim standardima (s obzirom da se novac isplaćuje ljudima koji nisu deo sistema odbrane) ne računaju kao troškovi za odbranu", navodi se.

Navodi se da je hrvatski sistem odbrane suočen s problemima u domenu dugoročnih planova, kapitalnih projekata i domaćim i međunarodnim javnim nabavkama, ali da se troškovi za odbranu povećavaju samo na prvi pogled, dok najavljeni krupni projekti poput nabavke višenamenskih borbenih aviona i ratnih brodova nisu sprovedeni.

"Hrvatski troškovi su postali potpuno transparentni u martu kada je pažnju stručnjaka privukla struktura personalnih troškova u sistemu odbrane Hrvatske. Poređenja radi, troškovi za odbranu iznosili su 1,6 odsto BDP-a 2011. godine, a onda strmoglavo krenuli nadole i 2016. dostigli rekordno niskih 1,21 odsto BDP-a. Međutim, formalno, sa ubacivanjem penzija, 2016. godine na papiru nije bilo 'toliko strašno' jer je vojni budžet prividno iznosio 1,62 odsto BDP-a", dodaje se u tekstu.

Hrvatski vojni budžet realno raste od 2016. godine i procenjuje se da će 2019. godine na odbranu otići 1,68 odsto BDP-a, odnosno oko 646 miliona evra.

"Prema poslednjem rebalansu budžeta iz novembra 2019. godine na plate, druge personalne troškove i vojne penzije otići će 72,96 odsto vojnog budžeta ili 471,7 miliona evra, na investicije samo 6,73 odsto ili 43,5 miliona evra, a ostalih oko 20 odsto na redovne troškove i operacije. Ti parametri nisu u skladu sa preporučenim propozicijama NATO po kojoj države do 50 odsto budžeta treba da izdvajaju za personalne troškove, 30 odsto za redovne troškove i operacije i 20 odsto na investicije", navodi portal.

To je Hrvatsku svrstalo na poslednje mesto po udelu troškova investicija u vojnom budžetu, a po personalnim troškovima odmah ispod Grčke, koja ubedljivo drži prvo mesto.