Došli s kraja sveta, a sada žele da odu: Plate u Hrvatskoj su male i strancima

U pripremi je zakon kojim se menja režim zapošljavanja stranaca pa se više neće propisivati kvote, nego će se dozvole izdavati u zavisnosti od stanja na domaćem tržištu rada.

Sistem kvota bi trebalo da bude privremen, prva tri meseca, dok zakon ne prođe parlamentarnu proceduru i dok se država ne prihvati za prihvatanje stranaca po novim uslocima. Radne dozvole je ove godine tražilo oko 12.000 kompanija, a mnogi su potezali čak i do Azije u potrazi za novim radnicima.

81.600 stranih radnika

Priprema se i odluka o kvotama za 2020. godinu, po kojoj bi iduće godine u Hrvatskoj moglo da radi čak 81.600 stranaca, od čega bi se 25.000 postojećih dozvola produžilo za još godinu dana i izdalo još 56.600 novih. Najviše dozvola predviđeno je za građevinu, oko 24.000 i turizam, oko 20.000.

"Večernji list" ističe da bi stranci morali da rade pod istim uslovima kao i domaći radnici, ali sindikati kažu da niko ne nadzire da li poslodavci poštuju propisane uslove, barem u ona dva kolektivna ugovora čija je primena proširena na sve firme – u ugostiteljstvu i građevinarstvu.

Sindikati se plaše da će stranci srušiti ili zaustaviti rast plata, ali ni oni sami za sada taj svoj strah ne mogu da potkrepe konkretnim analizama jer ih još nema.

"Kad Dalekovod dobije posao u Švedskoj, sindikati ga proveravaju koliko plaća radnike i da li poštuje zakone. U Nemačkoj je to posao inspekcije i poreznih inspektora, a kod nas niko ne nadzire primenu kolektivnih ugovora", kaže za Večernji list sindikal Ana Pezelj iz SSSH.

Rast plata usporava

"Kod nas se uopće ne prati šta se događa sa platama i radnim uslovima u firmama koje zaposle strance" ističe Pezelj koja kao loš primer navodi slučaj preduzeća s deset zaposlenih kojoj je odobreno 300 dozvola.

Službeni statistički podaci pokazuju da rast plata na razini države usporava, na primer, nominalno su 2017. neto plate rasle oko 6 odsto, godinu dana posle oko 4 odsto, a ove godine je rast usporio na oko 3 procenata. Veći uticaj na rast plata imale su porezne olakšice i povećanje minimalne plate od izravnog povećanja bruto primanja. Prosečna neto plaća za avgust bila je 6438 kuna (865 evra). "Učinak kvota na kretanje plata zavisiće od toga koliko će nova regulacija osnažiti radnu imigraciju, ali i o tome šta se događa s radnom emigracijom iz Hrvatske. U svakom slučaju, sada kad se otvaraju vrata hiljadama migranata izvan regiona, potrebno je osigurati i javnu infrastrukturu za njihovu socijalnu integraciju, jer tražimo radnike, ali dolaze nam ljudi", ističe sociolog Teo Matković

Stranci nezadovoljni platama

Ove godine Hrvatska je odobrila produženje radnih dozvola za 15.000 stranaca zaposlenih lani, ali Pezelj kaže da je produženje tražilo samo njih 7.500. To pokazuje da Hrvatsku ne napuštaju samo domaći, nego iz nje beže i strani radnici.

"Plate jesu porasle, ali ne u tolikoj jeri koliko bi se očekivalo s obzirom na drastičan nedostatak radne snage na tržištu o kojem poslodavci stalno govore. Stoga je pitanje ima li uopšte toliko stranih radnika na raspolaganju koji su spremni da rade za znatno nižu platu od one za koju su domaći radnici spremni da rade", ističe Iva Tomić, stručnjakinja za tržište rada Ekonomskog instituta Zagreb.

Tomić dodaje da je pitanje da li će poslodavci niskim platama uspeti da zadovolje potrebe za kvalitetnim radnicima i ističe da smatra da je kvalitetnog radnika potrebno adekvatno platiti, bio on stranac ili Hrvat