Nacija u kreditima: Svaki zaduženi građanin u proseku duguje preko 10.000 evra

Podgorica -- Kredite kod banaka u Crnoj Gori ima 119 hiljada građana. Oni su po poslednjim podacima Centralne banke (CBCG) ukupno zaduženi 1,3 milijarde evra.

Izvor: Investitor.me
Podeli
Foto: Depositphotos, viz-arch
Foto: Depositphotos, viz-arch

To znači da je svaki od ovih građana u proseku dužan 10.700 evra, piše "Pobjeda".

Pošto u Crnoj Gori ima 248 hiljada zaposlenih i 120 hiljada penzionera ili ukupno 368 hiljada, podaci takođe pokazuju da je svaki treći građanin, koji ima prihode, korisnik kredita, prenosi Investitor.

Prosečna zaduženost građana je u posednjih pet godina značajno porasla sa 7,9 hiljada evra u 2014. na 10,7 hiljada u tekućoj godini, navode iz Centralne banke.

Broj građana u kreditima je 20 odsto ukupnog broja od 620 hiljada stanovnika.

Kada se, međutim, ukupni krediti stanovništva podele sa brojem svih građana dolazimo do podatka da svaki, i onaj tek rođeni, u proseku duguje preko dve hiljade. Mereno ukupnim kreditima (privrede i stanovništva) od tri milijarde evra, dolazimo do podatka da je svako u proseku dužan pet hiljada eura.

Zbog visoke zaduženosti građana, naročito u gotovinskim neobezbeđenim kreditima, pre par dana reagovala je i Centralna banka i donela, stručno rečeno, makroprudencione mere na rok od dve godine, kojima se predviđa da banke od 1. januara prilikom odobravanja gotovinskih kredita građanima, čiji je rok otplate duži od osam godina, moraju zahtevati njihovo potpuno obezbeđenje kvalitetnim kolateralom.

CBCG je odlukom definisala i mere za banke koje već imaju veliki iznos ovih kredita. Predviđeno je da banke koje imaju visoku izloženost na osnovu gotovinskih kredita odobrenih fizičkim licima sa preostalim rokom otplate dužim od šest godina (više od 50 odsto sopstvenih sredstava banke) mogu odobravati ove kredite građanima sa rokom otplate dužim od šest godina, uz uslov da je kredit obezbeđen kvalitetnim kolateralom.

Po mnogim procenama ograničavanje gotovinskih kredita kroz traženje kvalitetnog kolaterala će smanjiti kreditnu aktivnost, iako podaci CBCG pokazuju da banke imaju ogroman potencijal za odobravanje kredita i da njihova likvidnost iznosi 1,1 milijardu evra.

U CBCG kažu da je zaduženost u gotovinskim neobezbeđenim kreditima visoka i da su ih morali ograničiti, ali da stanje nije alarmantno. Iznose i podatak da smo u boljoj poziciji nego zemlje regiona jer ukupni krediti stanovništva čine 27 odsto BDP, a recimo u Hrvatskoj i Sloveniji preko 30 odsto, a na nivou EU oko 50 odsto.

Da li je za brigu to što zaduženost građana raste relativno brzo i što svaki građanin koji ima kredit duguje u proseku blizu 11 hiljada evra, a svaki od 620 stanovnika mereno ukupnim kreditima stanovništva i privrede više od pet hiljada evra "Pobjeda" je pitala ekonomskog analitičara i profesora na Fakultetu za menadžment Vasilija Kostića.

On kaže da rast zaduženosti ne može biti jednoznačno tumačen kao posedica jednog faktora odnosno činioca.

"Tačno je da nije bez osnova pretpostavka da je rast zaduženosti posedica niskog standarda građana i da oni u nedostatku novca pribegavaju kreditima. Ali tu se onda postavlja opravdano pitanje: kako se građani zadužuju više, a da im pritom dohoci stagniraju ili opadaju. To bi dalje značilo da uprkos njihovoj slabijoj kreditnoj sposobnosti potencijalu, raste njihov "kreditni rejting" kod banaka, što je ipak manje verovatno i priznaćemo neobično. Logičnije bi bilo pretpostaviti suprotno", kaže Kostić i dodaje da to potvrđuje činjenicu da se rast zaduženosti ne može posmatrati samo kroz loše socioekonomsko stanje stanovništva.

Zaduženost može biti, dodaje on, izraz više činilaca koji mogu upućivati na potpuno suprotne stvari od onih koje se proglašavaju očiglednim i koje se obično vezuju za loš standard. Koji je faktor dominantan valjalo bi, smatra ekonomski analitičar, utvrditi detaljnom analizom koja bi dovela u vezu više indikatora i sagledala njihov uticaj, međuzavisnost i međuuslovljenost.

"Podatak o zaduženosti mora se dovesti u vezu sa podatkom o štednji građana i sagledati u korelaciji sa njim, a jedno i drugo u korelaciji sa nivoom dohotka građana. Takođe, pre donošenja bilo kakvog suda, potrebno bi bilo odgovoriti na pitanje kakva je struktura štednje i kreditne zaduženosti, a naročito na šta se troše pozajmljena sredstva i još mnogo drugih pokazatelja na osnovu kojih bi mogli zaista reći šta odgovara stvarnosti. Pogotovo zbog toga što se radi o približno istim iznosima štednje građana i njihove zaduženosti", objašnjava Kostić.

strana 1 od 70 idi na stranu