Grejanje po utrošku ih ojadilo, 15 zgrada na staro

Prelazak sa centralnog grejanja po kvadratu na naplatu po učinku trebalo je da smanji potrošnju i omogući kupcu da plati onoliko koliko je potrošio. Međutim, u praksi se pokazalo da je ugradnja delilaca toplote donela upravo suprtono – računi su još veći.

Sporna je i njihova cena i efikasnost, a građani su pobesneli i kada su shvatili da moraju redovno plaćati i naknadu za očitavanje razdelnika kompanijama koje su ih ugradile.

Željko Tomašić iz Razvojne organizacije zaštite potrošača (ROZP) objašnjava da očitavanje razdelnika ne spada u javnu uslugu te se iznos naknade definiše ugovorom između kompanije i korisnika, ali Ljiljana Mrkonjić iz Udruženja za zaštitu potrošača “Razdeonike topline” kaže da to nema smisla.

“Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je svačije pravo da plati tačno onoliko koliko je potrošio, a pružilac usluge mora dokazati da je potrošač potrošio onoliko za koliko mu je izdat račun. Zašto to važi za sve, osim za razdelnike?”, pita se Mrkonjić te dodaje kako je problem i što potrošači nemaju uvid u potrošnju te stoga nemaju kontrolu nad računima.

“Za vodu, gas, struju… Nijedno očitavanje ne plaćamo, a i svako može sam proveriti koliko troši. Na razdelnicima se to ne može i zato su ljudi u strahu od velikih računa isključivali radijatore. Nije se potrošilo manje energije jer razdelnici štede, nego zato što se ljudi smrzavaju”, ističe Mrkonjić, a njene reči potvrđuje i Branko Kovačević iz zgrade na kućnom broju 5 u Kopernikovoj ulici u Travnom.

“Sećam se hladne zime 2013., pa i one 2014. godine koja nam je bila zadnja bez razdelnika. Tada nam je mesečni račun bio oko 400 kuna, s time da su tri radijatora u našem stanu od 60 kvadrata bila stalno na maksimumu. A sada su nam u 2017. računi viši od 650 kuna i to s dva zatvorena radijatora”, kaže Kovačević te ističe kako je njegova zgrada od 163 stana “ulupala” oko pola miliona kuna na razdelnike.

Oni su, prema podacima Ministarstva zaštite okoline, ugrađeni u 102.000 stanova i poslovnih prostora, a s obzirom na to da se ne odustaje od zakonske obveze ugradnje, u još njih 50.000 tek trebaju biti ugrađeni.

U Ministarstvu, kao ni u Hrvatskoj energetskoj regulatornoj agenciji (HERA) i HEP Toplinarstvu, nisu nam odgovorili koliko je tačno razdelnika ugrađeno, ali stručnjaci procenjuju da su u proseku ugrađena četiri razdelnika po stanu, odnosno ukupno 408.000 uređaja. Prosečna cena ugradnje jednog je 500 kuna, što znači da je za njihovu ugradnju potrošeno oko 204 miliuna kuna, piše Poslovni dnevnik.

Koliko kompanije koje su delioce ugradile zarade od naknade za očitavanje takođe ne znaju ni u Ministarstvu ni u HERA. Brunata, jedna od kompanija koja ih ugrađuje, naknadu za njihovo očitanje naplaćuje 25 kuna po radijatoru pa prema toj ceni građani za očitanje 408.000 razdelnika godišnje plate čak 10,2 miliona kuna. Portal ni iz Brunate nije dobio odgovor zašto se naknada naplaćuje kada se delioci očitavaju daljinski, a kompanija potom podatke šalje distributeru toplotne energije na osnovu kojih se obračunava trošak.