NATO postavio cilj, CG već bolja od Hrvata

Prema tim podacima, Hrvatska je u prošloj godini za obranu izdvojila 1,38 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

U apsolutnim brojkama, reč je o oko 700 miliona američkih dolara. S druge strane, Crna Gora je lani, uoči pristupanja NATO-u, za odbrambene svrhe izdvojila 1,58 odsto BDP-a.

Naravno, s obziromna to da je daleko manja država i privreda od Hrvatske, crnogorska izdvajanja za odbranu u apsolutnim iznosima su bila i manja od naših, oko 100 miliona dolara, međutim njihov je udeo u crnogorskom BDP-u ipak veći nego u hrvatskom slučaju.

Po izdvajanjima za odbranu, i Hrvatska i Crna Gora još uvek su znatno ispod NATO cilja od dva odsto godišnje.

Štaviše, Hrvatska se po udaljenosti od tog cilja nalazi negde u sredini NATO lestvice od 29 članica. Iza Hrvatske su, po udelu izdvajanja za odbranu u BDP-u, Španija, Holandija i Albanija, koja je u NATO ušla kada i Hrvatska, a zatim i Nemačka, Danska, Slovačka, Češka, Mađarska, Kanada, Slovenija, Belgija i Luksemburg, kao i Island, o čijoj obrani brine SAD.

S druge strane. ispred Hrvatske su po visini izdvajanja za odbranu, odnosno po njenom udelu u BDP-u, SAD, Grčka, Francuska, Estonija, Turska, Poljska, Velika Britanija, Portugal i Norveška, potom već spomenuta Crna Gora, pa Italija, Bugarska, Rumunija, Litvanija i Letonija. NATO-ov limit od dva odsto izdvajanja za odbrambene svrhe lani su, prema toj analizi, ispunjavale samo četiri članice - SAD, Grčka, Francuska i Estonija, dok su Turska i Poljska bile samo neznatno 'ispod crte'.

Analiza PwC-a pokazuje da će do 2021. godine potrošnja za odbrambene svrhe u svetu najverovatnije rasti.

Naime, u tom se periodu očekuje rast potrošnje za te svrhe u 58 od ukupno 71 zemlje, koje su se našle pod PWC-ovim radarom.

Međutim, rast potrošnje za odbranu nije bez prepreka. Njega ponajpre ograničavaju stezanje budžeta, slab privredni rast i pad cena nafte, koji se odrazio posebno na zemlje izvoznice crnoga zlata, upozoravaju u PwC-u.

"Uprkos projektovanom rastu potrošnje, još uvek postoji značajan pritisak na potrošnju na odbranu globalnih igrača, budući da se pretnje i dalje povećavaju, uključujući i rast značaja kibernetičke nesigurnosti. Prelaz globalne privredne moći sa zapada na istok, demografske promjene i rast tehnologije neki su od globalnih megatrendova koji imaju snažan učinak na odbranu i sigurnost", kažu u PwC-u.