BiH tone u dužničku krizu: Pokušavaju da sakriju

To je rečeno na konferenciji Centara civilnih inicijativa, na kojoj je predstavljen izveštaj pod nazivom "Stanje nacije 2017".

Adis Arapović iz ČI-ja istakao je da investicije opadaju, udeo sive ekonomije je i dalje visok, a budžeti su preopterećeni plaćanjem dugova, prenosi portal klix.ba.

"Uprkos najavama, još nema rasterećenja privrede. Čak se uvode nova poreska i paraporeska opterećenja. Dug javnih preduzeća iznosi više od tri miliona KM (1,53 miliona evra) i ugrožava penzioni i zdravstveni sistem...I dalje se više od četvrtine budžeta troši na plate", rekao je Arapović.

Od donošenja reformske agende realizovano je 48 odsto mera - na nivou BiH 52 posto, u Federaciji BiH 36 odsto a u Republici Srpskoj 51 procenat.

Zaključno s trećim kvartalom 2016. godine ukupan javni dug manji je za dva posto, ali javna statistika u BiH uopšte ne obuhvata ceo javni dug, već samo evidentirana finansijska zaduživanja vlada prema kreditorima, a ne ostatak dugova javnih preduzeća.

Na konferenciji je prvi put objavljen podatak da vlade u BiH duguju 2,1 milijardu KM (1,07 milijardi evra) komercijalnim bankama i da taj dug raste iz godine u godinu.

Zaduženost po stanovniku raste i iznosi 3.370 KM (1.723 evra), a u RS je za 80 odsto veća nego u Federaciji BiH. Podaci su zaključni s drugim kvartalom 2016. godine.

"Nastavlja se dužnička kriza, jer više od pola prihoda entitetskih budžeta odlazi na otplatu duga. Preciznije, u FBiH u budžetu za 2017. godinu 65 posto prihoda je unapred potrošeno na otplatu duga, što je gotovo dve trećine, a u RS je to 42 odsto. Teret servisiranja duga u enitetskim budžetima je zarobio javne finansije i ne možemo više govoriti o razvojnim, socijalnim i stabliziracionim budžetima, već o dužničkim budžetima", rekao je Arapović.

Zabeležen je i drastičan pad stranih investicija. Za devet meseci 2016. godine u BiH je evidentirano 81 milion KM direktnih stranih investicija (41,4 miliona evra). Poređenja radi, u Srbiji je bilo dve milijarde KM (preko 1,0 milijarde evra), u Sloveniji isto, dok je u Hrvatskoj bilo više od pola milijarde KM, navodi se u tekstu.