Gase Teslu - propao srpsko-hrvatski projekat

Zagreb -- Usvajanje odluke o likvidaciji "Tesla štedne banke" biće jedina tačka na dnevnom redu vanredne Glavne skupštine deoničara 14. novembra u Zagrebu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

U februaru ove godine, hrvatski mediji su spekulisali da bi "Tesla banka" mogla da pređe u većinsko vlasništvo firme "RTB Capital", registrovane u Letoniji, putem dokapitalizacije od 20 miliona kuna (2,6 miliona evra). Prema pisanju Tportala, "RTB Capital" je već imao 9,0 odsto osnivačkog kapitala u "Tesla banci", pošto je u novembru 2015. dokapitalizovao tu finansijsku instituciju sa 952.000 kuna (124.000 evra).

U predlogu odluke o prestanku društva "Tesla banke", predlaže se da se nad tom finansijskom institucijom, u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom, sprovede "postupak redovne likvidacije".

Tom odlukom bi, takođe, bili opozvani i razrešeni dužnosti predsednik Uprave Zvonko Agičić i članica Uprave Dubravka Filipčić, koji bi istovremeno bili imenovani za likvidatore društva "Tesla banka".

Za legitimitet rada tog organa potrebno je prisustvo deoničara ili njihovih opunomoćenika koji zajedno imaju deonice koje daju više od 50 odsto plus jedan svih glasova, a da bi odluka bila doneta potrebni su glasovi deoničara koji zajedno raspolažu sa najmanje tri četvrtine osnovnog kapitala "Tesla banke" zastupljenog na Glavnoj skupštini.

Ukoliko kvorum ne bude postignut, sledeća Glavna skupština, sa istim dnevnim redom, biće održana 23. novembra, i tada će ovaj organ donositi odluke bez obzira na broj prisutnih deoničara, piše u odluci o sazivanju vanredne sednice tog organa.

"Tesla štedna banka" je osnovana kao srpsko-hrvatski bankarski projekat 2011. godine dokapitalizacijom "A štedno-kreditne banke" u Zagrebu, na inicijativu Srpskog narodnog veća, s ciljem, kako je tada navedeno, da se finansijski pomogne povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku.

Vlada Vojvodine je, preko pokrajinskog Fonda za ravoj, uložila u osnivanje te banke 1,5 miliona evra, a tadašnja Vlada Srbije, na čijem je čelu bio Mirko Cvetković, uložila je 1,7 miliona evra.

Pored republičkog i pokrajinskog fonda za razvoj, u priču su ušle i hrvatske firme: fabrika ulja "Zvijezda" sa oko 500.000 evra, "Končar" sa oko 400.000, zatim "Sladorana" Županja, "Đuro Đaković"...

Pokazalo se da je to nedovoljan obim kapitala, da je potrebna dokapitalizacija za koju akcionari nisu bili spremni, tako da je banka od početka radila neprofitabilno, gomilajući gubitke u poslovanju.

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman je u novembru 2014. izjavio da će akcije Pokrajinskog fonda i Fonda za razvoj Republike Srbije biti prodate za milion evra fondu "B2 Holding AS" iz Osla, odnosno po ceni od 8,73 evra po akciji.

Vesti

strana 1 od 1935 idi na stranu