Veći PDV "lansira" cene u Hrvatskoj

Hrvatska se PDV-om od 25 odsto stavlja na drugo mesto u Evropi po visini PDV i to će mesto deliti sa bogatim skandinavskim zemljama. Mađarska ima najvišu stopu PDV u Evropi od 27 odsto.

Rast PDV-a bi većinu cena proizvoda mogao da podigne za 1,5 do dva odsto. Pošto se uvodi i niža stopa od 10 odsto za beli šećer, ulje, mast i dečju hranu, hranu za bebe i vodu iz česme, odnosno račune za vodu, koji su do sada bili sa stopom od 23 odsto, ti bi proizvodi, ukoliko ih trgovci budu primenjivali, mogli i pojeftiniti za desetak odsto. I cene goriva će u sedam dana dva puta ići gore, jednom zbog promene PDV-a, a drugi put zbog usklađivanja sa cenama nafte na svetskom tržištu.

Od 1. marta počinje i primena zakona o porezu na profit kojim se oporezuju dividende u iznosu većem od 12.000 kuna (1.585 evra) i zakon o porezu na dohodak kojim se neoporezivi deo plate povećava na 2.200 kuna (290 evra), a penzije na 3.400 kuna (449 evra).

Zadržavanjem stopa poreza od 15, 25 i 40 odsto, ali s drugačijim rasponima, oni koji imaju platu do 5.800 kuna (766 evra) dobivaće nekoliko desetina kuna više, dok će svi ostali dobivati od 35 kuna (4,62 evra) do 125 kuna (16,5 evra) manje. Građani Zagreba od sutra će plaćati i osetno više cene gradskog prevoza, pa će tako karta kupljena u vozilu umesto 10 koštati 15 kuna (1,98 evra), dnevna karta umesto 25 koštaće 40 kuna (5,38 evra), a mesečna karta za učenike osnovnih škola 90 kuna (11,88 evra), za studente i penzionere 120 kuna (15,85 evra), a opšta/radnička 360 kuna (47,6 evra).

Smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 15 na 13 odsto čekaće do 1. maja, ali to se neće osetiti na platnoj listi radnika, već će ići u korist vlasnika preduzeća.

Od 1. januara 2013. godine, vlada će sniziti i stopu PDV-a na 10 odsto u ugostiteljskim objektima na bezalkoholna pića, pivo i vino. Od tog dana uvešće se fiskalne kase i stroga kontrola u tom delu servisiranja usluga, a istog datuma promeniće se i prag upisa u registar poreznika PDV-a koji se 85.000 kuna (11.220 evra) godišnje diže na 230.000 kuna (30.383 evra) godišnje.

Hrvatska privreda zabeležila rast od 0,2 odsto

Hrvatska je 2011. godine ostvarila privredni rast od 0,2 odsto, što je prvi godišnji rast još od 2008. godine, saopštio je tamošnji Zavod za statistiku. Radi poređenja, 2010. godine je bruto domaći proizvod te zemlje, koji uglavnom zavisi od prihoda od turizma, pao za 1,4 odsto.

Hrvatska, koja će sledeće godine postatine članica Evropske unije, ostvarila je 2008. rast BDP-a od 2,4 odsto, a od tada je gotovo konstantno bila u recesiji.

Podaci Zavoda pokazuju da je u poslednjem kvartalu 2011. BDP pao za 0,2 odsto na godišnjem nivou. Aktuelni budžet Hrvatske se bazira na pretpostavci o privrednom rastu u 2012. godini od 0,8 odsto, ali međunarodne finansijske institucije prognoziraju da će umesto toga hrvatski BDP u ovoj godini pasti za jedan odsto.