Hrvatska spasava dužnike u francima

Dogovor će se odnositi i na kredite u drugim valutama, piše Jutarnji list.

Rešenje koje će ponuditi ima pet koraka, od kojih bi prvi bio smanjivanje kamata na kredite u švajcarcima, iako još nije dogovoreno koliko bi se kamate trebale smanjiti.

U igri su opcije od 0,5 do 1,5 procentnih poena ali se veruje da će se na kraju dogovoriti za kamatnu stopu nižu za jedan odsto. Drugi korak je uvođenje poreza za banke na aktivu za kredite u švajcarskim francima, a koliki će taj porez biti, takođe još nije definisano.

Specifičnost tog poreza koji može biti uveden relativno brzo jeste da će prihodi od njega biti strogo namenski, odnosno neće se jednostavno uliti u budžet i koristiti za sve što državi treba. Time će biti ispoštovani i uslovi EU da se ne smeju uvoditi opšti, nego samo namenski porezi.

Treći korak bio bi uvođenje kriterijuma za pomoć ugroženim dužnicima. Oni koji su digli najviše 100.000 evra, odnosno neke druge valute u toj vrednosti, na rok od najmanje 20 godina, koji su tim novcem kupili prvu nekretninu i koji svoj kvadrat nisu platili više od 1.900 ili možda 2.000 evra.

Time se želi izbeći da se jednako pomaže i onima kojima je ugrožen o(p)stanak u prvom svom domu i onima koji su kreditom kupovali luksuz.

Taj model bi obuhvatio između 20.000 i 30.000 dužnika, a ne njih 70.000 koliko ih ima stambene kredite u švajcarcima. Oni bi kredit otplaćivali prema kursu od šest kuna (0,8 evra) za švajcarski franak, kako je najavio Rohatinski, a ne 5,8 (0,78 evra) kako je predlagala Vlada.

Ako kurs franka padne ispod šest kuna, oni bi i dalje plaćali kredit po istoj ceni.

Četvrta tačka modela jeste da se svima koji ne ispunjavaju socijalne kriterijume takođe omogući olakšanje u otplati kredita fiksiranjem kursa, ali će se njima sva kursna razlika knjižiti kao dug, naravno uz kamatu, i platiće je na kraju otplate.

Peti korak je da će svi ti modeli biti uneti u novi zakon koji bi jednako važio za valutne klauzule u švajcarskim francima, kao i za one u drugoj valuti.To znači da, ako jednog dana i evro skoči iznad podnošljivog nivoa, dužnici s kreditima u evrima takodje mogu računati na fiksni kurs i pomoć države u otplati, piše Jutarnji list.