B92 otkriva: Nova srpska startap zvezda se rađa

Yatto je srpsko-britanski startap koji radi na revolucionarnoj tehnologiji koja bi trebalo da promeni naš način života, tačnije, da nam ga olakša.

Izvor: B92, Vesna Bjelić
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

A to planiraju, kako najavljuju, razvojem futurističke tehnologije koja bi trebalo da nam približi život u pametnim gradovima - zamislite da ste u saobraćaju i ulična rasveta vas upozorava da nailazi vozilo hitne pomoći, ili situaciju u kojoj je moguće predvideti srčani napad. Trenutno, njihovu tehnologiju možemo da koristimo za kontrolu potrošnje struje, na primer.

Iako našoj javnosti još uvek nepoznat, potencijal ovog relativno mladog startapa prepoznala je Evropska svemirska agencija uključivši ih u svoj inkubator, ali i britanski inovacioni hab Harwell Campus, kao i drugi investitori.

O tome šta konkretno Yatto radi, perspektivi industrije, startap svetu, kao i našim šansama u svemu tome, razgovarali smo sa jednim od osnivača Sinišom Patkovićem.

U intervjuu za B92. net, on govori kako ih je primetio indijski vojni gigant TATA, kako rade na tome da korist pre svega imaju građani, kako se probiti u IT svetu, ali i šta znači da su ljudi i ćudi alfa i omega startap sveta.

* Yatto, je dip tek startap, možete li da nam objasnite o čemu se radi? Ko stoji iza Yattoa i kakvu tehnologiju razvijate?

- "Dip tek” (duboko tehnološki) startapovi istražuju i razvijaju tehnološke komponente koje su osnova za rad ostalih sistema i aplikacija. Na primer, istražuju brže mrežne platforme, nove baze podataka, tehnike za kvantum kompjuting i kriptografske zaštite, kao i nove tehnologije u medicini, biohemiji, i šire.

Yatto startap je osnovan početkom 2016.godine, nakon što me je godinu ranije s dr Stevanom Odrijem upoznao zajednički prijatelj Nikola Paskulov. Dr Odri je već imao viziju u polju industrijske komunikacije i AI-a, a to je oblast u kojoj sam želeo da učestvujem. Nismo se puno dvoumili da krenemo u izazov. Sa nama su Jelena Marković i Uglješa Popović, i sva zasluga za uspeh ide ovom timu koji se puno odricao od samog početka.

* Po čemu je specifična tehnologija, odnosno šta vas odvaja u moru novih IT startapa?

- Naš startap razvija novu komunikacionu platformu dugog dometa za aplikacije koje rade između mašina, ili IoT “stvari”, što se još zove Thing2Thing komunikacija za naprednu industrijsku upotrebu. Strategija nam je da se razlikujemo u ključnim sposobnostima naspram moguće konkurencije, da budemo ispred, i zbog toga stvaramo sistem “od nule” bez korišćenja postojećih elemenata legasi (nasleđenih) protokola i mreža. Time stvaramo unikatnu intelektualnu svojinu u obliku novih algoritama i protokola, što je odlika dip-teka, i privlači interesovanje i investitora i velikih korporacija kojima je teže da uvode inovacije na ovaj način.

Inače, koristimo AI metode mašinskog učenja koji se do sad nisu koristili u ovoj primeni, pa su i karakteristike sistema jedinstvene. Mreže velikog dometa za industrijski IoT su u potražnji, a mi smo prišli problemu iz drugog ugla i stvaramo platformu pogodnu za sasvim novi oblik računarske arhitekture koji se zove edž kompjuting.

* Koliko je zapravo bitno pogoditi tajming sa startapom kad su u pitanju talasi inovacije i prateće investicije? Može li se bilo kad početi u bilo kom IT segmentu?

- Jako je bitno. Tajming pojave trenda je direktno vezan s apetitom investitora, a bez finansiranja startap se kreće brzinom puža. Ciklus intenzivnog investiranja u startapove koji su u novom trendu traje samo par godina dok novi segment ne pređe vrhunac i krene u upotrebu, i svi stalno osluškuju i opipavaju teren.

Kad se trend pojavi na Gartner hajp krivulji, nekim investitorima je već kasno da uskoče. Startap koji propusti ovaj stampedo i recimo krene da razvija 3D printer ili chat aplikaciju 3-4 godine nakon početnog ulaganja u taj segment, propustio je brzi voz. Fascinantno je da je Dr Odri, koji je i doktorirao u oblasti evolucije distribuiranih veštačkih neuronskih mreža, zapravo bio ispred talasa industrije kad je započeo sasvim nov komunikacioni koncept za mašine u rubu mreže. Poznati svetski AI eksperti su već par godina unazad ukazivali na potrebu distribucije AI aplikacija, no ni arhitekture ni standarda nije bilo u najavi, i onda pioniri sami krče put i definišu stvari. Tek dve godine kasnije industrija je registrovala ceo trend, i edž se prvi put pojavio na Gartner hype krivulji ove godine.

Takođe tek 2018. su i velike tek kompanije kao HPE, Microsoft, Amazon, Dell, i GE, najavile ulaganja od više milajardi dolara u razvoj svega što je potrebno da se uspostavi edž i srodan ekosistem, tako da je to sad na mapi budućeg IT sveta i počinje uskoro trka u ulaganjima.

Činjenica da smo spremni na startu nam daje prilično samopouzdanja.

Yatto traže u oružane sisteme, ali prvo - kako sprečiti srčani udar?

* Koji je vaš glavni proizvod?

- Yattov proizvod je mrežni sistem velikog dometa i brzine koji je u obliku potpuno samostalnog mrežnog modula veličine kutije šibica, a na kojem je radio i neophodan softver da bi mreža radila odmah, kao i napajanje, baterija, GPS... Sistem se širi dodavanjem novih senzora i nema potrebe za skupom infrastrukturom, ruterima, ili dizanjem tornjeva. Ovaj mali modul se lako integriše sa senzorima i mašinama preko standardnih interfejsa. Proizvod se može kupiti na komad ili pretplatu i ima bolje performanse kao i dugoročni trošak od sadašnjih sistema.

* Za koje namene se onda može koristiti Yatto, koje pogodnosti u bliskoj budućnosti može da očekuje običan građanin na primer?

- Yatto platforma se odmah može koristiti u mnogo postojećih IoT i M2M primena, od trakinga u logistici, za očitavanja i upravljanje brojilima i parkinzima, ultra inteligentne javne rasvete, kontrola prostora i hiper pozicioniranja, do aplikacija gde je potrebna stabilnost poput automatizacije industrijskih pogona, kontrole naftovoda, ili recimo upravljanja energodistribucijom i menadžmentom.

Čak imamo interesovanje naprednih vojnih sistema indijskog giganta TATA za upotrebu u graničnim prostorima i za automatizaciju oružanih sistema.

Smart-siti aplikacije su posebno interesantne i nadamo se da ćemo naći vizionarskog partnera među gradovima i organizacijama u Srbiji koji bi podržali lokalni pilot projekat za unapređenja servisa. Mi smo u svojoj novosadskoj labaratoriji već razvili prototipove pametnih brojila za gas i struju kojima se upravlja bežično u realnom vremenu sa manjim troškovima. Uz interes većih evropskih proizvođača brojila očekujemo da korist imaju i firme i građani u Srbiji. Ovakvi sistemi će građanima dati više sigurnosti, bolje usluge i uštedu poput inteligentnije rasvete bilo ulične ili putne, koju mi možemo dodatno unaprediti povrh ušteda LED tehnologijom.

Nove aplikacije će moći da utvrde putanje pucnjeva na javnim mestima, senzori će prepoznati narkotike i opasne hemikalije u vazduhu, inteligentni saobraćajni sistemi će se optimizirati prema broju i brzini vozila, vremenu, informacijama iz navigacije sa telefona, i drugim faktorima pa će efikasno smanjivati gužve, a elektrodistribucija će bolje planirati snabdevanje i moći će brzo i direktno ispregovarati sa kućnim brojilima smanjenje potrošnje radi sprečavanja iskakanja.

Moj san je da vidim inteligentne senzore u zdravstvu, poput ranog otkrivanja uslova za srčani udar. Mašinsko učenje u stvarima i edž kompjuting će nam omogućiti da ne samo senzor srca uradi korelaciju simptoma i uzbuni ambulantnu službu deset minuta pre srčanog udara, već da inteligentni saobraćajni sistem i ulična rasveta osiguraju brz i bezbedan dolazak do ugrožene osobe.

* Gde je konkurencija u svemu tome, kako na nju gledate?

- Konkurencija je relativno jaka u IoT komunikacijama niže vrednosti i cene, što je polje koje se razvija već 6-7 godina, pa zbog toga mi ne ciljamo na to tržište. Konkurencija se smanjuje kako se ide prema složenijim zahtevima koje postojeće GPRS i LPWAN mreže poput LoRaWAN ne mogu uvek zadovoljiti radi svojih karakteristika. A kad se dođe do nadolazeće edž primene za ultra efikasnu komunikaciju između stvari, konkurencije ima malo ili nimalo. Tu jedino budući 5G NB-IOT standard ima predispozicije da omogući Thing2Thing transport na veće daljine ali po cenu većih esploacionih troškova, sporijeg prenosa, skupljeg postavljanja infrastrukture, kao i veće potrošnje energije što je bitno za sve uređaje koje rade na baterije.

* Sjajna je vest da ste uspeli da pridobijete Evropsku svemirsku agenciju, kako je došlo uopšte do toga, kakav je bio put do tog uspeha?

- Njihov mandat je da prepoznaju startapove koji mogu značajno da doprinesu ekonomiji i društvu. Daju im logističku, pravnu, ekspertsku, i delom novčanu pomoć da ubrzaju razvoj. Srž našeg poslovnog plana rađenog specifično za njih je da omogućimo brzo i jednostavno širenje naprednih IoT i M2M sistema po udaljenim industrijskim kompleksima gde celularne i LPWAN mreže ne ispunjavaju zahteve oko performansi i troškova instalacije i korišćenja.

Aplicirali smo za poslovni inkubator početkom godine na savet i preporuku prijatelja iz Oksford Venčrs. Predstavili smo im plan, posle čega je njihova tender komisija, u kojoj je desetak iskusnih članova, pozvala manji broj predloga u sledeći krug. U julu smo imali zvaničan susret sa komisijom, tzv “pič”, u zgradi edinburške obzervatorije u jakoj konkurenciji britanskih i evropskih startapova. Postajemo deo čuvenog Harvel kampusa i pozvani smo na sve redovne događaje na kojima su industrijski igrači i investitori.

* Koji posao ćete konkretno obavljati?

- U inkubacionom periodu ćemo razviti mrežnu integraciju između Yatto mreže i satkom sistema preko Internet protokola. M2M (komuniciranje između mašina) satkom firme imaju problem rasta i potrebne su im komunikacione platforme koje su jednostavne za postavljanje i širenje jer ne mogu da pokriju veliki broj mašina svojim skupim satkom M2M servisom.

"Stvoriti tlo za one koji imaju originalan proizvod"

(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

* Naši programeri razvijaju alate za druge, i to je nešto što je cenjeno i šansa za nas. Međutim, vi niste tipičan IT startap, kakav je vaš stav, treba li ići u drugom smeru? Dakle, outsorsing ili ne?

- Odlično je kad je IT oblast bogata svim vrstama firmi. Ipak najveća je korist od tek i dip-tek startapova, ali ekosistem potreban za njihov uspeh ne postoji svuda ni u zapadnoj Evropi. Najnezahtevnijii način da se počne je svakako u IT uslugama i autsorsing razvoju proizvoda za druge, jer je potreba za početnim kapitalom najmanja i brzo se stvore prihodi potrebni za plate, za razliku od startapova.

U našim teškim ulovima i bez postojeće reputacije stvoriti jak IT autsorsing je uspeh i treba ih pohvaliti jer stvaraju dobru reputaciju i privlače ljude u IT sektor. Kroz takvu fazu svakako prolaze mnoge zemlje sličnih IT uslova poput Poljske recimo, a vremenom ovakve firme mogu postati giganti sa velikim prihodima.

Međutim, moramo biti svesni da je tržišna vrednost autsorsinga i IT usluga manja od kompanija koje imaju svoj proizvod i tehnologiju kao i svoj IP (intelektualnu svojinu). Nagrada je velika, ali ipak osnovati startap svojim novcem, razviti prototip, dokazati tehničku validnost, izboriti se za interes kupaca, i osigurati prvi rundu investicija, je momenat do kojeg stigne tek svaki peti startap, a komercijalno uspe i vrati investitorima deseterostruko tek svaki deseti. To je svakako složeniji preduzetnički poduhvat i teži za ceo red vrednosti od pokretanja IT usluga, bilo integracije ili autsorsinga.

Zato i vidimo manje pravih tehno startapova u regiji, dok “dip tek” startapova uopšte nema. A dip tekovi stvaraju tehnologiju da bi se iznedrile nove, bolje, brže aplikacije i usluge, i svojim IP-om grade IT ekosistem sa najvišom vrednošću.

Šta bi Srbija trebalo da radi? "Javite mi ako čujete da..."

* Koji sastojci su potrebni da bi uspevali i startapovi uz postojeći IT autsorsing?

- Uz stalan priliv obrazovanih ljudi, potrebne su investicije u prvim fazama koje dolaze iz državnih fondova i od individualnih i korporativnih investitora. Moramo znati da rani investitori imaju najveći rizik i jako im je bitno da su osnivači blizu njih, što je otežavajuća okolnost za srpske i istočno evropske startapove. Investitori imaju i neku vrstu straha od naše regije jer nemaju dovoljno dokaza da postoji jak integritet i da ljudi ne rade malverzacije jednom kad novac stigne. To ćemo vremenom prevazići i nadam se da će Yatto biti dobar primer.

Dalje, startap koji čine nekoliko ljudi sa plitkim džepovima ne može priuštiti lep radni prostor, plate, advokate, a pogotovo ne letove po svetu da bi dobio interes i poverenje partnera i kupaca. Zato su jako bitni i lokalni inkubatori i akceleratori koji su kao voda za novu biljku i bez njih nema ni ekosistema. Oni daju logističku infrastrukturu i pomažu da se spajaju startapovi, partneri, mušterije i investori.

A kad govorimo o dip tek startapovima potrebno je više ranog kapitala i pomoći državnih inovacionih fondova, posebno nama koji smo udaljeni od velikih IT korporativnih ekosistema.

* U našoj zemlji se u poslednje vreme sve glasnije govori o startapima i njihovom razvoju. O tome šta bi trebalo država da uradi, šta bi trebalo da urade startapi, kako ih napraviti ...koje je vaše mišljenje, šta je Srbiji u tom smislu nephodno – kakve startapove bi država trebalo da "gaji“

- Treba podržati sve oblike IT biznisa, ali iz strateških razloga najbitnije je da stvaramo plodno tlo za startapove sa originalnim proizvodima i novim patentima. Izrael je odličan primer, jer su napravili plodan teren za razvoj tehnologije gde nekoliko hiljada startapova razvijaju i gomilaju IP, pa se prodaju gigantima za preko 100 miliona dolara u proseku.

Komercijalni uspeh startapa, mada često i sama vrednost IP-a bez prihoda, privlače i ulaganja i akvizicije (tzv egzit, ili prodaja startapa, što je je “sveti gral” u startap kulturi). Taj novi kapital koji je stvoren prodajom se gomila i gotovo uvek ponovo ulaže lokalno za pokretanje novih startapova. Za razliku od njih zemlje poput Indije, Ukrajine, i Rumunije imaju razvijen uslužni IT sektor, tzv autsorsing, koji je podložan gubitku kompetitivnosti rastom cena rada, a daleko je manjeg potencijala za stvaranje tehnološkog kapitala i gravitacije potrebne za nove silicijumske doline.

* S druge strane malo se govori o onima koji žele da investiraju u startape kao što je vaš? Da li vi imate upita u tom smislu?

- Startapovi obično kreću sa novcem osnivača i investitora anđela, a primaju investicije u fazama, svakih par godina, kad se radi i procena vrednosti. Investitori troše vreme na vas samo ukoliko je startap u segmentu koji ih zanima, imate tim koji uliva poverenje, ako imate potencijal povrata 10 puta od uloženog i da radite na smanjenju rizika za investitora. Startap za uzvrat, očekuje od investitora povoljne uslove i da im pomaže u napredovanju i dopunjuje ih.

Mi se ubrzano spremamo za pri-sid fazu investicija na britanskom tržištu, a zainteresirani iz Srbije mogu da nam se jave. U periodu pre pobede na tenderu svemirske agencije smo bili u “tihom” periodu, ispod radara moguće konkurencija pa i javnosti, tako da smo rane investicione ponude imali od prijatelja - ejndžela, tj individualnih investitora u Kanadi i Engleskoj koji me poznaju i prate naš razvoj ličnim kanalima.

Investiranje u startapove se sa pravom često naziva “rilejšnšip biznis” jer nije sve u količini novca. Kao i sa timom bitna je i ljudska strana, poverenje, hemija, stil komunikacije, jer bilo koja od ovih stvari može brzo zagorčati saradnju koja je neophodna i često intenzivna.

Nedavnom pobedom na tenderu dobili smo kredibilitet ali i vidljivost, pa me ne iznenađuje da nam je već na vrata pokucala poznata britanska venčr kapital firma za dip-tek i hardver startapove, iako smo u još relativno ranoj fazi za njihovu tipičnu investiciju.

Za nas je ovo odlična vest jer ovakvih dip-tek startapova ima u većem broju samo na par lokacija poput Tel Aviva i San Franciska.

Zato su ljudi s kojima sam razgovarao o našem poduhvatu u prve dve godine u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji, bili jako iznenađeni, možda bolje rečeno šokirani, s obzirom da nismo locirani u zoni sa predispozicijom za dip tekove niti uopšte bilo kakve startapove. Jesmo spomenuli da su istrajnost i kreativnost kritične kad krenete u startap svet?

"Klade se na ljude, ne na ideju"

* Koliko vam je iskustvo u poznatim blu-čip firmama značilo u daljem razvoju posla?

- Zaista mnogo. Imao sam sreće da sam u velikoj korporaciji radio i na razvoju strategije proizvoda, izlaska na tržište, marketinga, prodaje, kao i na biranju partnera za akvizicije, poput partnerstva sa nemačkim startapom koji je razvio kriptografiju za zaštitu telefonskih poziva, i čijom smo eventualnom akvizicijom osvojili nemačku državnu administraciju.

To je poznato kao “Merkel-phone” iz 2012-2013. Ovo mi daje određeni nivo iskustva koji je koristan u proceni situacije i izboru koraka koje startap mora da napravi da bi uspeo. Mada moram ohrabriti i mlađe tehno enterprenjuere da ne gube motivaciju ukoliko misle da nisu iskusni. “Fail fast” ili greši brzo da bi brže uspeo je poruka svima koji su odvažni.

* Iskusni kažu da ne bi trebalo biti slepo zaljubljen u ideju, i vi čini se, zagovarate taj stav, šta je onda prema vašem mišljenju najbitnije? Kako bi trebalo uklopiti tu slagalicu do uspeha?

- Vlada dosta nerazumevanja šta je uopšte startap koncept, i šta je bitno da bi startap dobio podršku i novac. Naivno mislimo da je najbitnija naša ideja i koncept tehnologije, i slepo se borimo da nam ideju ne bi neko ukrao kao da nema nikakve vrednosti u hiljadama sati rada, mnogo novca i par godina do uspešnog proizvoda.
A ideje koje nisu salivene u proizvod i ne pomažu korisnicima su jako malo vredne, a često čak i kad su patentirane jer retko ko ima budžeta i vremena da se tuži.

Sa stanovišta venčr i drugih ranih investitora najbitniji je tim - ko su ljudi, kakvo im je iskustvo i hemija ako ima više od jednog osnivača, jer je sav rizik u početku na njihovoj sposobnost da stvore tehnički validan proizvod, da rešavaju velike probleme do komercijalnog uspeha. I da budu spremni da prave pivote, zaokrete, kad se nauči šta radi a šta ne. Ko nije spreman da proguta ponos i napravi pivot nek se ne upušta u startap.

Investori se na neki način “klade” na ljude, ne na ideju. To je bukvalno došlo iz iskustva bivših propalih investicije i znaju da opasnost vreba iz raznih grmova, od nerazumevanja brzine konkurencije, do neslaganja u timu i porodičnih problema.

Posle tima se obično razmatra segment tržišta - kakve sile, trendovi, konkurencija, margina profita i potencijal rasta vladaju tamo. Kasnije dolazi komercijalna pa tehnološka strategija oko proizvoda koje se stalno koriguju. Na kraju sama inicijalna ideja iako važna za start, često ostane anegdota jer posle stotina i hiljada sati truda i krivudanja, odete u nekom pravcu. Bitnija je dobra hemija u timu, moralni i ljudski integritet osnivača i jasna privrženost projektu bez ikakve sumnje u druge planove, itd.

Postoji poznata deviza među investitorima da je bolje uložiti u A tim na B tržištu, nego u B tim sa A proizvodom. Ljudi i ćudi su alfa i omega startap sveta.

Yattova misija...

* Pomenuli ste na početku intervjua , i zapravo sve vreme govorimo o edž tehnologijama za kojima vlada sve veće interesovanje... Šta je zapravo edž u prevodu, da li možete nekim primerima iz prakse da nam predstavite tehnologiju?

- Edž kompjuting (na engleskom se koriste termini Edge, Fog, i Grid) je kad imamo sve bitne elemente računarstva na rubu mreže. Umesto serverskih aplikacija centralizovanih u računskom centru, edž sistem izvršava aplikaciju tamo gde se podaci skupljaju i gde se dešava akcija: između umrežnih “stvari” bilo to u nekoj fabrici, na njivi, ili po ulicama. To je velika promena paradigme i razmišljanja. Takve IT promene tektonske veličine se dešavaju svakih 10-20 godina. Eksperti traže edž koncept jer je današnja arhitektura spora, komplikovana, i ne dozvoljava autonomnost i automatizaciju na samoj periferiji.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

* Kako ste ste se vi finansirali, da li ste imali pomoć?

- Do sada smo sav rad i razvoj finansirali iz svog džepa - porodičnom ušteđevinom, dobrom voljom i znojem tima. Plaćamo porez kao i svaka firma. Opremili smo labaratoriju i kupili alate sami, a oslanjamo se i na tehnički pogon Dr Odrijeve novosadske firme Neuron. Nažalost, to inicijalno finansiranje i troškovi su ogroman kamen oko vrata za srpske startapove, jer mlade ljudi privlače veće plate i veće IT firme od kojih mnoge dolaskom u Srbiju dobijaju državne subvencije.

Mi koji trošimo ušteđevinu i stvaramo vrednost, nova radna mesta, i radimo da privučemo strani kapital, nemamo olakšanja niti subvencije. A od privlačenja stranih IT firmi subvencijama daleko je manja dugoročna korist nego od stvaranja IP-a u startapovima i zadržavanjem kapitala lokalnim vlašnistvom. Ako Srbija zamišlja da živi od IT sektora mora da ima strategiju bolju od zemalja regije, i Vlada mora odmah da uvede sistem i strukturu za stvaranje plodnog okruženja za lokalne inovacije. Na primer u mnogim zemljama startapovima državna poreska uprava vrati preko 20% od uloženog novca u istraživanje, što je velika pomoć.

Ukoliko nismo informisani da postoje istraživačke olakšice i fondovi za dip-tek inovaciju u Srbiji, molim da mi javite.

*Odnosno...

Tehnički primer ovog problema bi bio kad senzor na gradskoj cevi s vodom na ulazu u hotel ili školu zabeleži kritičan pad kvaliteta. Sistem za odlučivanje mora to obraditi i aktivirati pametne ventile da zatvori vodu i doda hemikalije. Danas, taj senzorski paket sa ruba mora ići preko bežičnih mreža, pa zatim Internetom preko zemnih provodnika i uređaja za rutiranje kod operatera do nekog udaljenog kloud servera gde se podaci sabiraju, analiziraju, i donese se odluka koji sve ventili treba da se zatvore. Tad klaud aplikacija šalje novi paket podataka za izvršenje sličnim putem nazad do ruba, s tim što se usput mora čekati da se ti senzori na vodovodu probude iz stendbaj moda jer spavaju da bi uštedeli baterije.

Svaki mrežni skok, kao i obrada podatka stvara zaostatak. Tako radi većina sadašnjih sistema i IoT mreža, ukjlučujući LoRaWAN, GPRS, SigFox, i 5G. Ovaj ceo ciklus može trajati od par pa do 15 i više minuta i to ograničava upotrebu.

Kao kontrast ovome, zamislite primer edž arhitekture na kojoj radi Yatto, gde, na primer, gradska aplikacija distribuirana u rubnim stvarima omogućuje sinhronizaciju ulične rasvete, semafora, i ambulantnih kola. Kad ambulanta krene, njena navigacija javi rutu semaforima i rasveti, koji trenutno optimizuju signalizaciju. Reaguju u milisekundama na senzorske informacije i obaveštavaju ambulantu u slučaju potrebe za promenom pravca. Uična svetla emituju trepteći plavi signal tačno u pravcu u kojem će proći ambulantna kola da bi upozorila vozače koji to vozilo još ne čuju i trasa se menja kako ono bira ulice. Ovakva aplikacija radi skoro u realnom vremenu između malih uređaja u mreži.

Podaci moraju da idu od noda do noda ili grupe nodova direktno i pouzdano da bi aplikacija mogla da radi distribuirano između. “Lejtensi” u prenosu paketa, ili zaostajanje u skoku između dve mrežne tačke, je uz brzinu i kapacitet prenosa najkritičniji faktor u edž aplikacijama. Za Thing2Thing komunikaciju meš topologija je optimalnija od STAR-a koju imamo kod celularne mreže ili WiFi-a. Horizontalna distribucija veštačkih neuronskih mreža se u akademskim krugovima smatra kao potrebna za napredak AI-a, i ovo će doći sa novim edž platformama.

Yattova misija je rešavanje tog fundamentalnog komunikacionog problema da bi edž aplikacije mogle da rade prirodnije nego na postojećim arhitekturama.

* Kakvi su planovi za budućnost?

2019. godine planiramo veći pilot u industriji ili gradu, koji možemo da sufinansiramo i zavisno od veličine. Bilo bi korisno da je pilot lokalno u Srbiji ili regiji, tako da pozivam državne i gradske vlasti kao i firme spremne na inovacije da se jave.

Toliko možemo sada da podelimo s javnošću.

strana 1 od 5 idi na stranu