Sačuvaće gene srpskog čokota: Projekat naučnika o zaštiti autohtonih vinovih loza

U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.

Izvor: novosti.rs
Podeli
Ilustracija: Depositphotos, sgoodwin4813
Ilustracija: Depositphotos, sgoodwin4813

Pročitajte još:

Srpska rakija među deset najboljih pića na svetu

Prodaja prepolovljena: Da li se isplati proizvodnja vina u Srbiji?

Istražujemo: Kakvog je kvaliteta pivo koje pijemo u Srbiji?

Kako bi sačuvala srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat "Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka", koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Ovo za Novosti otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju. Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović napominje da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.

"Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati. Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani", ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

Profesor Grbić ističe i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

"Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima. Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka. Koliko je to bila impresivna površina, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima", kaže Miroslav Nikolić iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu

Profesor dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da se danas u Župi na malim parcelama nalaze pojedinačni i zapušteni, ali još uvek živi čokoti lokalnih sorti, stari više od 80 godina, posađeni pre Drugog svetskog rata. Nazivi za ove sorte su uglavnom potekli od lokalnog stanovništva na osnovu karakteristika grozda, boje bobice, vremena berbe...

"U Topličkom rejonu, u starim napuštenim vinogradima starosti od 70 do 80 godina, nalaze se uglavnom sorte prokupac i plovdina. Od izuzetne važnosti je da se genomskim analizama u ovom projektu ustanovi status varijacija. Ovi stari vinogradi predstavljaju neprocenjivo genetičko i nacionalno blago kada je vinova loza u pitanju, koje je neophodno sačuvati", navodi profesorka Todić.

Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima se nalazi ampelografska kolekcija sa više od 800 sorti i klonova iz celog sveta. Kolekcija predstavlja značajnu bazu za realizaciju aktivnosti koje su predviđene projektom.

"Imajući u vidu činjenicu da na peskovitim zemljištima vinova loza može uspevati na sopstvenom korenu, te da su za vreme "filokserne" krize vinogradi na ovakvim terenima opstali, obišli smo i uradili analizu starih vinograda na ovakvim zemljištima. U Vojvodini se ovakvi vinogradi mogu naći u subotičko-horgoškoj peščari. Iz tog razloga su locirani stari vinogradi u okolini Hajdukova i Riđice, koji planiranim genomskim analizama treba da budu verifikovani" kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu