Dobra cena, ali pšenica čeka snežni pokrivač

To je rekao direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da pod tom kulturom odavno nisu bile tako velike površine, og čega je 80 odsto zasejano u opštimalnom roku.

Podsetio je da je devedesetih godina pšenica sejana na više od 700.000 hektara.

"Nije dobro to što je jesenas za polovinu zasejanih površina korišćeno merkantilno seme", rekao je Saković.

Proizvođači su, prema njegovim rečima, odlučili da zaseju veće površine pšenicom zbog toga što može da pretrpi najmanju štetu od suše, pošto se žanje početkom leta.

Drugi razlog za setvu pšenice na većim površinama je, kako je rekao, dobra cena tog poljoprivrednog proizvoda od jeseni i niski troškovi proizvodnje.

Dodao je da je ječmom jesenas zasejano oko 60.000 hektara, što je uobičajena površina poslednjih godina.

Kukuruzom će ove godine, kako je rekao Saković, biti zasejano od 900.000 do 950.000 hektara, što je manje nego prošle godine, kada je pod tom kulturom bilo oko milion hektara, zbog toga što su povećane površine pod pšenicom i uljanom repicom, a više će se zasejati i suncokreta.

Poljoprivredni stručnjak Milan Prostran rekao je da ove jeseni zasejano oko 30.000 hektara uljane repice, a to je duplo više nego prošle godine.

"Interesovanje industrije za uljanu repicu povećalo je proizvodnju jer su razvijene nove sorte koje imaju kvalitetnija svojstva i cene su zbog toga veće nego pšenice i kukuruza", rekao je Prostran.

Dodao je da troškovi setve uljane repice nisu veći nego za pšenicu, a žanje se pre letnjih visokih temperatura pa se tako izbegavaju rizici od suše i manjeg prinosa.

Posebna vrsta uljane repice može se, kako je objasnio, koristiti za proizvodnju biodizela, ali "naftni lobi je toliko jak da sprečava proizvodnju te kulture". ;

Prostran je ocenio da je ovogodišnja jesenja setva bila dobra i da je ukupno zasejano oko 800.000 hektara svih jesenjih kultura, ali da treba povećavati te površine do milion hektara, kako bi se izbegle posledice klimatskih promena i suša.

"To je najjeftiniji način da se smanji šteta od visokih temperatura i zato se treba vratiti setvi raža, ovsa, heljde i spelta", rekao je Prostran.

Te stare vrste žitarica su, kako je rekao, ponovo tražene na tržištu jer se sve više koriste u industriji, ovas za pahuljice, spelt ima manje glutena, heljda za hleb i druge proizvode.

"Idealni uslovi za heljdu su u zapadnoj Srbiji, u okolini Čačka i Ivanjice gde je nadmorska visina oko 500 metara koja je najoptimalnija za njenu proizvodnju, gde se ona i uzgaja ali nedovoljno", rekao je Prostran.