Zakon o zemljištu - šta ne valja i gde je zapelo?

Beograd -- Zakon o poljoprivrednom zemljištu jedan je od najvažnijih zakona za vođenje agrarne politike i zato je važno da budu precizno uređeni svi aspekti.

Izvor: Tanjug
Podeli

Jedino tako će biti zaštićeni poljoprivrednici u Srbiji, kažu agroekonomski analitičari.

"Ovaj zakon bi trebalo sa više aspekata videti i ne bi trebalo da se tako parcijalno menja. Kao osnovni stub privrednog zakonodavstva trebalo bi da bude uredjen do kraja sa svih aspekata", kazao je Tanjugu agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Vojvođanski poljoprivrednici nezadovoljnih predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zahtevali su prethodnih dana da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu povuče iz skupštinske procedure i pristupi pisanju novog zakona. Glavni zahtev poljoprivrednika je da se ukine mogućnosti prodaje zemljišta, kako ono ne bi moglo da postane vlasništvo stranih državljana, kao i da se onemogući izdavanje zemljišta bez licitacije. Paori kao osnovni problem navode volju predlagača da se 30 odsto državnog zemljišta izda u zakup na 30 godina isključivo pravnim licima, što je za njih neprihvatljivo.

On je naveo da je problematično to što je Zakon o poljoprivrednom zemljištu već od prvog promovisanja do danas pretrpeo nekoliko izmena, "udovoljavajući kroz te izmene onima koji su njime bili na neki način pogođeni".

Analitičar je kazao da bi trebalo jasnije urediti pitanja poput utvrđivanja uslova kupovine zemlje za stranace, posle 1. septembra 2017. godine.

Prostran je kazao da je važno da se iskoriste pozitivna iskustva zemalja EU koje su takođe ta pitanja regulisala.

"Drugi aspekt je održavanje plodnosti zemljišta od strane zakupaca. Morate urediti jedno poglavlje da zakupac mora da vrati zemljište iste plodnosti ili još bolje po isteku zakupa, ali se to mora propisati. Treće važno pitanje je obavezna obrada zemljišta, jer ne možete da ostavite zemljište i da ga uništavate kroz neobrađivanje", rekao je Prostran.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da zakon uredi 95 odsto materije, a da se samo pet odsto ostavi da bude uređeno podzakonskim aktima.

Savetnik za agroprivredu na Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić mišljenja je da bi trebalo doneti izmene i dopune zakona u delu koji se odnosi na postupak izdavanja, kontrole i korišćenja i kontrole plaćanja zakupnine za državno poljoprivredno zemljište.

"To je neophodno da bi sistem bio transparentan i da bi se eliminisale sve nezakonite radnje koje su bile prisutne do sad", kazao je Ševarlić Tanjug.

Ševarlić je istakao da bi deo zakona koji se odnosi na zakup po osnovu prava prvenstva zakupa, trebalo da podlegne stručnoj raspravi, kako bi svi imali ravnopravan pristup u korišćenju imovine.

Budući da zakon predviđa zakup 30 odsto zemljišta u vlasništvu države i to isključivo jednom zakupcu, na period od 30 godina, ona je kazala da se imala u vidu površina koja je na raspolaganju, a ne koristi se. "S obzirom na zahteve malih poljoprivrednika, pre svega iz centralne Srbije mi smo bili dužni da im pružimo mogućnost koperacije, svoju proizvodnju i opstanak na tržistu poljoprivrednih proizvoda i da obezbede za sebe plasman. Zato smo odredili do 30 odsto. Nije u pitanju naša volja da “nešto od nekog uzmemo, to je dobro od opšteg interesa, za sve građane poljoprivrednike", kazala je ministarka.

Takvo rešenje je kazala je, predloženo zbog onih koji ne mogu lako da obnove prioizvodnju, a u isto vreme zbog toga što imamo jako nizak nivo ulaganja u poljoprivredu. "Da bi smo ubrzali razvoj mi moramo dati nekome šansu da uloži sredstva u poljoprivredu. Svi se bore za investicije, mi sada branimo nešto što uopšte ne koristimo, a ne koristimo jako veliki zemljišni državni fond zemljišta", kazala je Bošković.

Takođe bi i deo koji se odnosi na sticanje prava svojine u dugoročnom zakupu trebalo da podleže ozbiljnoj raspravi, istakao je on.

"Mišljenja sam da državno zemljište ne treba prodavati kako bi naredne generacije imale raspoloživih resursa, i većih nego što su imale naše generacije", kaže Ševarlić.

On podržava ideju o višegodišnjem zakupu, ali da se prethodno, kako je kazao, reše sva pitanja, naročito restitucije.

"Podržavam izmene i dopune zakona koje bi pooštrile postupak izdavanja u zakup i kontrolu korisćenja zemljista, naplatu zakupnine, a sva ostala pitanja bi trebalo rešiti kroz pripremu novog zakona, kako bi se vodilo računa o celokupnom zemljišnom fondu u zemlji", kaže Ševarlić.

On ukazuje da bi poljoprivrednici mogli da budu ugroženi od septembra 2017. godine, kada će morati da se primenje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer će stranci steći pravo na kupovinu nepokretnosti uključući i poljoprivredno zemljište.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je tim povodom da su predstavnici resornog ministarstva spremni da u svakom trenutku razgovaraju sa udruženjima poljoprivrednika ukoliko su nečim nezadovoljni.

Ona je istakla da su zajedno sa njima radili na pripremi zakona o poljoprivrednom zemljištu i da su njihovi predlozi uvaženi.

Ministarka je kazala da problem predstavlja to što predstavnici udruženja poljoprivrednika među sobom nisu jedinstveni.

strana 1 od 2 idi na stranu