Rad "na crno" na Balkanu normalna pojava

U Bosni i Hercegovini, izmedju 150.000 i 200.000 osoba radi "na crno" i taj broj je u stalnom porastu - sa 20 na 23 odsto, prema podacima Medjunarodne organizacije za rad.

Zbog nemaštine i potrebe za pukim preživljavanjem, Bosanci i Hercegovci ne biraju poslove, dok poslodavci mogu da biraju ko će im raditi za male plate, bez doprinosa i radnog vremena, navodi izveštač RSE iz Sarajeva, a prenosi mesečnik Evropski puls Centra za gradjansko obrazovanje. Ukoliko u BiH inspekcija utvrdi da radnik radi bez ugovora o radu, propisana je zakonska kazna iznosi od 1. 000 do 7. 500 evra.

Jedan od razloga koji podstiče poslodavce u FBiH da ne rade po zakonu su izuzetno visoke dažbine koje se plaćaju državi - oko 70 odsto poreza i doprinosa po radniku.

U Srbiji četvrtina zaposlenih radi "na crno", pokazuju zvanični podaci, a uzroke za sve veći broj ljudi u toj kategoriji sagovornici vide u ekonomskoj krizi, ali i u odnosu države prema ovom problemu, navodi se u tekstu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, krajem 2014. "na crno" je radilo 600.000 ljudi, od ukupno 2,4 miliona zaposlenih, što je oko 24 odsto.

Vesna Pantelić iz Zavoda za statistiku, kaže da je kroz anketu o radnoj snazi zabeleženo da sve više ljudi radi "na crno".

"Godina 2014. je karakterisana rastom zaposlenosti i padom stope nezaposlenosti, ali to je značilo konstantan rast neformalnog sektora, tako da je broj lica zaposlenih u sivoj zoni povećan za 110.000 od oktobra 2013, pa do kraja 2014", navela je Pantelić.

Sa druge strane, sindikati tvrde da je realna situacija još gora. Podatak da samo 250 republičkih inspektora rada ima zadatak da kontroliše čak 360.000 poslodavaca, koliko ih je registrovano u Srbiji, pokazuje manjkavosti sistema i na osnovnom nivou.

"Sasvim sigurno da država 'žmuri' na jedno oko, a ponekad i na oba, i toleriše takvu situaciju, pošto bi striktnije kontrole ugrozile veći broj privrednih subjekata koji kako tako opstaju, a i deo ljudi koji zaradjuju hleb na ovaj način", izjavio je Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovačević smatra da će se stvari promeniti čim budu sprovedene stukturne reforme.

"Opterećenja na rad su zaista velika. Za svakog zaposlenog, na njegovu platu, morate dodati još 43 odsto da bi ste platili samo doprinose i porez na platu te naknadu za nezaposlenost. Kada dodate lokalne takse, dolazi se do nekih 100 odsto opterećenja", rekao je Kovačević.

Kazne za poslodavce kod kojih rade neprijavljeni radnici su do 16.500 evra. Medjutim, u praksi se izriču minimalne kazne, često i ispod zakonskog minimuma, pa samo i opomene.

Nevladin sektor i sindikati nadaju se da bi značajan doprinos u borbi protiv rada "na crno" mogao da ima Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji važi i u javnom i u privatnom sektoru, koji će garantovati pravnu zaštitu svima koji prijave nezakonitosti.

U Hrvatskoj oko osam odsto zaposlenih prima deo ili celu mesečnu platu "na ruke", pokazali su evropski podaci za 2013.

Kada je prošla godina proglašena godinom borbe protiv rada "na crno" u Hrvatskoj, upozoravalo se da je država zbog rada na crno i utaja u protekloj deceniji izgubila više od 5,3 milijarde evra doprinosa.

Šef Inspektorata rada u hrvatskom Ministarstvu rada Ilija Tadić kaže da su prošle godine inspektori "ulovili" 774 neprijavljena radnika sa hrvatskim državljanstvom i 93 neprijavljena stranca, dok je za prethodne tri godine godišnji prosek bio 1.121 hrvatski državljanin "ulovljen" u radu "na crno" i 388 neprijavljenih stranaca.

Uzroci smanjenja su ozakonjenje sezonskog rada u poljoprivredi, obaveza momentanog prijavljivanja novozaposlenog radnika na penziono osiguranje, zakonsko omogućavanje dodatnog rada penzionerima i već zaposlenima, veća fleksibilnost radnog vremena…

U slučaju pronalaženja radnika "na crno", u Hrvatskoj sledi zatvaranje biznisa na 15 dana, ili na 30 dana ako se radi zatečenim stranim državljanima i prekršajna prijava. Ali, "pečaćenje" se može i izbeći, ako poslodavci za svakog od nezakonito zaposlenog radnika ili stranca uplati u državni budžet po 30. 000 kuna, objasnio je Tadić.

U Savezu samostalnih sindikata Hrvatske, nasuprot oceni državnih institucija, procenjuju da se proširenost rada "na crno" nije bitnije smanjila od početka krize. Po kriterijumima te sindikalne organizacije, rad "na crno" nije samo neprijavljeni rad.

Prema njihovom mišljenju, rad "na crno" i neplaćeni rad - kada radnik radi prekovremeno ili za vreme praznika a taj rad mu nije adekvatno plaćen, najštetniji su i najpogubniji pojavni oblici za zdravlje radnika, za njihovu egzistenciju, za penzioni i zdravstveni sistem, a konačno i za sam budžet.

Nauka poručuje da - kada se radi o svim segmentima sive ekonomije, pa i o radu "na crno", treba rešavati uzroke, a ne posledice. Najbolji lek za smanjivanje sive ekonomije i rada "na crno" je izlazak iz krize i privredni oporavak, konstatuje Radio slobodna Evropa.