Od reformi preduzeća - samo najave

I ove godine je kao i ranije, posle aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, obećano da će se krenuti u korenite promene.

Od VIP aerodromske garniture za sedenje koja se plaćala i milion dinara, do hiljada evra koje su neki direktori javnih preduzeća trošili mesečno na ručkove i reprezentaciju. Samo za Železnice Srbije i Železaru Smederevo budžetski obveznici mesečno daju po desetak miliona evra.

“Ono sto smo do sada radili, nažalost, jeste da smo uzimali od zdravog sektora privrede i ulagali u nezdrav sektor i nismo na taj način pomagali da se unapredi privreda i da se zaposle ljudi u Srbiji. Trenutno, ono sto je računica, da javni sektor pojede, kako se to narodski kaže, sve ono sto zaradi zdrav deo privrede”, kaže Ana Trbović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

U Srbiji godinu i po dana od donošenja Zakona o javnim preduzećima, nije došlo do depolitizacije i profesionalizacije tih preduzeća. Iako su konkursi raspisani, u mnogim preduzećima poput Srbijašuma, Srbijavoda i Tanjuga i dalje firme vode vršioci dužnosti direktora.

“Mi ne nudimo dovoljnu naknadu za ljude koji su zaista profesionalni menadžeri, koji bi onda možda želeli da se nađu na tom mestu”, kaže Trbović.

“Jedan je razlog što su javna preduzeća sjajan izvor sredstava kojim su mogle da se finansiraju političke partije i na razni način su iznošene pare iz javnih preduzeća”, kaže Miloš Obradović iz Nove ekonomije.

“Drugi deo je što javna preduzeća zapošljavaju mnogo ljudi i to je isto dobar način da se zaposle kadrovi, partijska vojska”, dodaje on.

Paradigma loseg mešanja države u odnose preduzeća vidi se na primeru Aerodroma Beograd i sada Er Srbije, a nekada JAT-a. Iako beleži stalni rast broja putnika, Aerodrom iz godine u godinu ima sve manju dobit.

“Tu je država, to jest vlada, prilikom sporazuma sa Etihadom preuzela dugove JAT-a prema Aerodromu koji su ogromni i to je glavni razlog zasto je Aeorodom Beograd ostvario tako skroman rezultat u prošloj godini”, kaže Obradović.

“EPS ili Srbijagas gde država drži potcenjenu krajnju cenu ili dozvoljava, toleriše nenaplaćivanje dugova “.

Ministar privrede Željko Sertiž najavio je pre nekoliko dana da ce javna preduzeća ubuduće morati da se pridržavaju 19 tačaka o kojima su obavešteni. Izmedju ostalog, moraće vrlo jasno da imaju istaknute uštede i smanjenja određenih rashoda na stavkama koje su nepotrebne, poput reprezentacije, sponzorstava, putnih troškovai nabavke automobila.