Izvoz isti, šta rade diplomate?

Međutim, podaci pokazuju da izvoz domaćih kompanija ne raste, iako to treba da bude prioritet u njihovom radu.

Kako je navedeno, BSN je upoređivanjem planiranih budžetskih sredstava za ove namene, došla do podataka da su mesečni troškovi zarada, iznajmljivanja stanova i kuća za boravak "ekonomskih diplomata", preseljenja u inostranstvo, rentiranje vozila, reprezentaciju i drugo prosečno veći od 210.000 evra.

Istovremeno javnosti u našoj zemlji je nepoznato koliko su stranih kompanija ovi "emisari" od 2010. godine do danas doveli u Srbiju i kojim sve domaćim preduzećima su pomogli da plasiraju robu i usluge u zemlje gde su poslati.

Takođe nije poznato koliko su stručnih i bilateralnih konferencija i okruglih stolova organizovali, koliko su srpskih i inostranih kompanija direktno povezali i drugo. Tadašnje Ministarstvo ekonomije je u januaru 2010. izabralo 28 osoba da predstvljaju ekonomske interese Srbije u 25 zemalja sveta.

Iako je standard prosečnog građanina Srbije u rangu šest najsiromašnijih evropskih zemalja, država je od te godine svakog meseca investirala značajna sredstva za njihov boravak u inostranstvu.

Ekonomske diplomate su poslate u Rusiju, Nemačku (tri osobe), Italiju (dve osobe), Grčku, Kinu, Francusku, SAD, Sloveniju, V. Britaniju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Belgiju, Kanadu, Japan, Ukrajinu, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Slovačku, Austriju, Crnu Goru, Švedsku i Češku Republiku.

Srbija kao jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja ima tri nivoa spoljnih ekonomskih predstavnika, dok najbogatije evropske zemlje imaju maksimalno dva nivoa, konstatuje Mreža za poslovnu podršku.

Posle izbora "ekonomskih diplomata" Srbija je u šest evropskih zemalja utrostručila nivo svog ekonomskog predstavljanja, jer su u Nemačkoj (Frankfurt), Austriji (Beč), Rusiji (Moskva), Francuskoj (Pariz), Italiji (Milano) i Belgiji (Brisel) već postojala predstavništva Privredne komore Srbije, a u svim ovim zemljama postoje i ekonomski atašei pri ambasadama Srbije.

Tako smo postali jedina evropska zemlja koja ima trostruke troškove za održavanje ovih paralelnih sistema (konzulati, komorski sistem, ekonomske diplomate) u inostranstvu, navodi BSN.

Početkom 2013. godine sedmorica ovih izaslanika su zbog izostanka rezultata povučena, a da verovatno niko nije snosio odgovornost zbog njihovog pogrešnog izbora i minusa u budžetu od preko 1,5 miliona evra, koliko je koštao njihov boravak van Srbije za 30 i više meseci.

Dubinskom analizom podataka o kretanju izvoza roba i usluga u inostranstvo u 2013. godini vidi se da su 65,2 odsto ukupnog izvoza iz Srbije ostvarile kompanije u vlasništvu stranih investitora, a 34,8 odsto kompanije sa većinskim domaćim kapitalom. To znači da je izvoz preduzeća sa većinskom domaćim kapitalom u 2011. godini bio oko 3,91 milijarde dolara.

Prema analizi za 2013. godinu procenat učešća inostranih kompanija u srpskom izvozu dostiže 73,6 odsto, dok udeo domaćih izvoznika pada na 26,4 odsto, što je oko 3,86 milijardi dolara.

"Dakle, iako su poreski obveznici u Srbiji u tom periodu finansirali boravak 28 ekonomskih diplomata u inostranstvu, domaće kompanije kojima je trebalo da pomognu u izlazu na nova tržišta, imale su za 50 miliona dolara manje prihode od ukupnog izvoza robe i usluga", konstatuje BSN.