Ubrzajte pripreme za zimu

CEKOR predlaže da se uz termičku izolaciju stambenih objekata i energetsku efikasnost grejnih tela obezbede značajne uštede električne energije.

"Tako bi se smanjile potrebe za uvozom električne energije, po procenama i do 50 odsto, kao i teret obezbedjivanja grejanja iz EPS-ovih termoelektrana", navodi se u saopštenju.

"Potrebno je ubrzati sve ove pripreme, a smatramo da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i efikasnijih grejnih tela", navodi Cekor.

Ta mera je, kako se dodaje, najznačajnija, jer je i pre velikih šteta od poplava više od 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno, a sada, kada je izvesno poskupljenje struje zbog potrebe uvoza i izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.

"Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva - građanima kojima će svakako pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu", dodaje se u saopštenju.

Kao jednu od alternativa u pripremi za predstojeću zimu, to ekološko udruženje vidi i mogućnost korišćenja otpadne biomase u određenim procentima za rad termoelektrana. Takođe se zalažu za početak izrade alternativne energetske strategije za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, koja bi uzela u obzir obaveze koje proističu iz priključenja EU: dekarbonizacija, uvođenje značajnog procenta obnovljivih izvora energije i visok stepen energetske efikasnosti.

"To bi na najbolji način podržalo budućnost EPS-a kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu jugoistočne Evrope, jer bi se EPS u značajnoj meri mogao preorjentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti".

Cekor se, u tom kontekstu, oštro protivi najavama privatizacije dela ili celine EPS-a u situaciji kada, kako se navodi, na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema ovoj kompaniji.

"Bez obzira na jasan pritisak MMF-a i drugih međunarodnih kreditora da se podignu cene struje i da se privatizuje, među ostalim državnim sistemima, i EPS, smatramo da se ne može govoriti o realnoj i za državu i društvo Srbije korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije, sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, i dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno umešavanjem otpadne biomase u tremoelektranama kao prelaznim rešenjem".

Cekor na kraju podseća da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi, a imajući u vidu da se na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme.