Šta je Mišković predložio Vučiću?

Vučić je rekao da je čuo Miškovićeve predloge koji se tiču pojloprivrede i koji su, kako je naveo, bili smisleni.

"Predsedniče vlade, poštovane dame i gospodo…Danas želim da govorim o najvećem problemu u srpskoj privredi, a to je zapošljavanje. Zadržaću se na dve glavne oblasti – na poljoprivredi i na građevinarstvu. Poljopriveda je sigurno grana u kojoj imamo najveće šanse da povećamo zaposlenost, ali ona je istovremeno i najveći problem Srbije. Šansa je u tome što naš agrar ima visok potencijal, a problem je što je poljoprivreda, ovakva kakva je danas – u lošijem stanju od industrije. Radnik u Kraljevu, Šapcu, Zrenjaninu… ima platu koja nije velika, 300 ili 350 evra, ali seljak – ako obrađuje od 5 do 10 hektara – ne može da zaradi ni tu platu", ovim rečima je započeo svoje obraćanje Miroslav Mišković. Mišković smatra da Srbija ima ograničene površine obradive zemlje te bi zbog toga država u ovom trenutku treblo da usvoji plan: koje kulture i na kojim površinama treba da budu uzgajane. Država ne može proizvođaču da nametne koju će kulturu da uzgaja. Ali kroz svoju agrarnu politiku itekako može da utiče i da stimuliše uzgoj određenih kultura, rekao je Mišković.

"Na primer: na parcelama koje se daju u zakup (750.000 ha, od kojih se 250.000 daje u zakup), država može da definiše visinu zakupa prema kulturama koje su zasejane. Te parcele su državne i država time sprovodi svoju agrarnu politiku, stimulišući proizvodnju kultura prema toj politici".

Kao meru za povećanje zaposlenosti u ovoj grani Mišković nudi dva pravca razvoja poljoprivrede - to su voćarstvo i povrtarstvo.

Mišković smatra da proizvodnjom treba, pre svega, da se bave individualni poljoprivredni proizvođači, porodična i manja gazdinstva. Velike kompanije, kako je objasnio, treba da budu organizatori proizvodnje ali tako da obezbeđuju poljoprivrednicima sadnice vrhunskog kvaliteta, tehnologiju rada i petnaestogodišnji ugovor o otkupu.

" A ovaj ugovor pruža mogućnost kreditiranja od strane banaka uz direktne ili indirektne subvencije od strane države. Na ovakav način, 1 ha obezbeđuje dobit od 12.000 – 15.000 evra godišnje. Ali, da bi se do ove dobiti došlo, početna investicija iznosi oko 25.000 evra po hektaru. Dakle, investicije u poljoprivredi su ključna stvar i ja sam slobodan da kažem značajnije nego u industriji, posebno imajući u vidu da u poslednjih 20 godina ovih investicija u Srbiji nije ni bilo", rekao je on.

Mišković je predložio da u oblasti izgradnje privrednici dobiju iste onakve uslove kakve imaju investitori u Sloveniji i Hrvatskoj.

"Dajte nam mogućnost da gradimo sa istom dokumentacijom koja je potrebna u ovim zemljama".