Solidarni porez - šta nije u redu?

Takođe porez može biti i za porodilje i trudnice ukoliko u jednom mesecu dobiju nekoliko zaostalih uplata.

Zbog toga ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da bi ovu oblast trebalo urediti podzakonskim aktima.

"Namera zakonodavca sigurno nije bila da oporezuje nekog ko je na minimalcu ili trudnicu, ali čudnim spletom okolnosti dolazimo i do toga da će neko ko primi četiri zaostala minimalca, platiti porez od 4.000 dinara", primećuje Nikolić.

On pojašnjava da niko nije predvideo da će doći i do takvih situacija i da to treba pravilnicima ili uredbama što pre izmeniti.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, međutim, smatra da je i samo uvođenja solidarnog poreza neustavno, a kako ocenjuje, pogubno je za društvo jer tvrdi da porez udara na kategoriju stanovnika koji su "grcajuća srednja klasa u Srbiji" i koje niko ne percipira kao deo javnog sektora.

"Kada nekome kažete da imate problem sa viškom ljudi u javnom sektoru njima sigurno nije prva asocijačija da postoji višak lekara, profesora, umetnika ili naučnika", objašnjava Jovanović.

U međuvremenu Lekarska komora Srbije pokrenula je inicijativu za prikupljanja potpisa kako bi lekari bili izuzeti od plaćanja solidarnog poreza, jer prema rečima direktorke LKS Tatjana Radosavljević, oporezivanjem na ovaj način kažnjavaju se oni koji najviše rade.

"Solidarnim porezom kažnjen je onaj ko je najviše noći proveo na dežurstvu, operisao ili brinuo o teškim bolesnicima. Kažnjeni su oni koji su najviše sebe dali", kaže Radosavljević i dodaje da će direktori zdavstvenih ustanova biti u problemu kako da organizuju dežurstva, jer oni koji prekovremeno rade ili noću dežuraju primaće samo zbog toga umanjene plate.

Apsurd jen, kaže Radosavljević, i to što i zaposleni u Lekarskoj komori Srbije plaćaju solidarni porez, iako se komora ne finansira iz budžeta već iz članarine koju prikuplja od lekara. Ona pojašnjava i da će u situacijama kada se u jednom mesecu isplaćuje plata i po solidarni porez morati da plate svi zdravstveni radnici, iako plata ne prelazi svima 60.000 dinara.

"Pred praznike, poput Nove godine ili 1. maja uvek se u jednom mesecu isplaćuje jedna i po plata, tako da će i plate manje od 60.000 dinara podleći solidarnom porezu", kaže Radosavljević.

Grupa intelektualaca na čelu sa profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu pokrenula je inicijativu za ocenu ustavnosti solidarnog poreza i do sada je prikupljeno oko 2.500 potpisa, a među potpisnicima su profesori pravnog fakulteta, ekonomskog, političkih nauka, farmacije, lekari, sudije, umetnici.

Profesor Jovanović kaže da je neustavno uvođenje novog poreza na plate, jer već postoji Zakon o porezu na dohodak koji isključivo reguliše tu oblast. To znači, kako kaže, da se pomenutim zakonom o umanjenju neto prihoda zapravo narušava jedinstvo pravnog poretka.

S druge strane, objašnjava on, krši se odredba koja predviđa zabranu diskriminacije prilikom oporezivanja.

"Ustavna odredba kaže da su porezi opšti i da je jedini kriterijum po kojem se porezi uvode ekonomska moć građana, a ovde nije reč o ekonomskoj moći, jer radno mesto u javnom sektoru ne predstavlja samo po sebi ekonomsku moć", zaključuje prof. Jovanović.

Uz sve to, ostaje nejasno utiče li realno smanjenje zarada zbog solidarnog poreza na kreditnu sposobnost zaposlenih i šta u slučajevima kada im je plata već opterećena kreditima (u pojedinim bankama zaduženost može ići do 60 odsto mesečnih primanja, ako je u pitanju stambeni kredit), jer u takvim situacijama ostatak plate daleko je manji od donjeg limita za oporezivanje koji iznosi 60.000 dinara.