Uzgajanje i promet GMO nisu zdravi

"Dosadašnji rezultati i eksperimentalna istraživanja pokazuju na pogubne posledice po zdravlje eksperimentalnih životinja u drugoj, trećoj i četvrtoj generaciji, što znači, preneto na ljude, da će se prvi simptomi ozbiljnijih bolesti javiti u drugoj, trećoj ili četvrtoj generaciji", rekao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić.

Ševarlić, autor i kopredlagač deklaracije, ocenio je da tehnologija proizvodnje GMO nije u skladu sa prirodom i da dolazi do značajnog uništavanja drugih autohtonih sorti i hibrida stvaranih decenijama, ali i do uništavanja korisnih insekata i osiromašenja biodiverziteta.

"Na 160 miliona hektara oranica u svetu, na koliko se danas daju genetski modifikovani organizmi, nalazi se svega tridesetak 'modela' genetski modifikovanih organizama i oni su uništili oko 40.000 autohtonih sorti i hibrida i stotine miliona drugih biljnih vrsta koje nisu uključene u proces poljoprivredne proizvodnje, i to su katastrofalne posledice po biodiverzitet", naglasio je Ševarlić.

Naglašavajući da je i ekonomija razlog zašto ne treba dozvoliti uvoz ali i sam promet GMO, kako se zalažu pojedini političari, Ševarlić je rekao da bi to nanelu štetu srpskim proizvođačima i potrošacima, jer bi Srbija, praktično, predala na tacni deo tržišta.

Ističući da devet desetina poljoprivrednog zemljista u svetu nije pod GMO, Ševarlić je upitao "zašto bi Srbija bila među prvacima" i istakao "da genetičari znaju jednu trećinu strukture GMO, drugu trećinu naslućuju, a za treću trećinu nemaju pojma šta je".

On je za 4. decembar najavio protest građana iz cele Srbije u Beogradu i izrazio nadu da će nadležni u državi uvažiti stav građana iz više od 90 opština, koji su osvojili deklaraciju protiv GMO.

"Na teritoriji gde je usvojena deklaracija živi oko 70 odsto stanovništva Srbije i to su gradovi poput Niša, Beograda, Novog Sada, Subotice i Čačka", rekao je Ssevarlać.

Predlagač deklaracije "Kragujevac bez GMO", predsednik Pčelarskog društva Milutin Petrović saopštio je da su kragujevački pčelari deklaraciju uputili Skupštini grada 13. novembra i da se nada da će je lokalni parlament usvojiti.

"Ako bi se u Srbiju pustilo geneteski modifikovano bilje, to znači da pčela koja donosi polen, ne zna da li je taj polen genetski ili nije, i na duge staze, negativno bi uticao na pčele", rekao je Petrović i dodao da bi to značilo i da u celoj EU ne bi mogli da izvozimo med, ako bi u njemu bilo genetski modifikovanog bilja.

On je naveo da će Srbija i ove godine, kao i prošle, izvesti oko 3.000 tona meda, što je, kako je rekao, 10 puta više nego što je izvezeno mesa u 2013. godini.