"Što pre menjati loš Zakon o radu"

Na okruglom stolu "Koraci ka suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije" koji su organizovali PKS i Fond za demokratiju, savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović rekla je da je u cilju smanjenje neformalnog rada i sive ekonomije potrebno usaglašavanje svih zakonskih okvira kako bi zakoni bili primenjivi u praksi.

Ona je navela da je tokom sastanaka koji su organizovani u septembru sa predstavnicima države, privrede, civilnog sektora i akademske zajednice zaključeno da je jedna od bitnijih mera u borbi protiv "rada na crno", poboljšati nadzor, unaprediti rad inspekcija, ali i uvođenje obaveze evidentiranja ugovora o radu u javnoj službi.

"Potrebno je koordinisati i integrisati rad inspekcija, doneti zakon o inspekciji rada, povećati broj inspektora ili smanjiti broj propisa koji kontrolišu ti inspektori", kazala je ona.

Kićanovićeva je navela i da je neophodno obezbediti autoritet institucije i zaštitu nezavisnosti inspektora kako ne bi trpeli pritiske sa strane.

Predstavnica Saveza sindikata Srbije Jasmina Vukotić je kazala da je rad na crno nestabilan rad i za poslodavca i za radnika.

Ona je navela da mnogi radnici svesno prihvataju da rade na crno kako bi i dalje zadržali određena sredstva koja primaju od države, pošto sa, kako je precizirala, porodičnom penzijom od 16.000 dinara ne može da se preživi.

Vukovićeva je naglasila i da država treba da ima jasno definisane mehanizme zaštite i jasne sankcije.

Potpredsednica PKS-a Vidosava Džagić je kazala da je u cilju smanjenja sive ekonomije Srbiji neophodna sveobuhvatna poreska reforma primerena snazi poreskih obveznika.

Koordinator projekta "Ka efikasnijem suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije" u Fondaciji Centra za demokratiju Bojana Ružić, kazala je da se neformalna zaposlenost u Srbiji procenjuje na oko 500.000 do 700.000 radnika.

Ona je navela da je zarada zaposlenih bez ugovora do 51 odsto manja u odnosu na formalno zaposlene i da uglavnom na crno rade mladi, nekvalifikovani radnici, oni sa srednjom stručnom spremom, kao i oni koji su bez redovne zarade, nezaposleni preko 40 godina i primaoci socijalne pomoći.

"Za poslodavce, angažovanje radnika bez ugovora je sredstvo za smanjenje troškova rada, povećanje konkurentnosti na tržištu i olakšano upravljanje ljudskim resursima", kazala je Ružićeva.