Fijat motor srpskog razvoja

Bruto domaći proizvod Srbije zabeležiće rast od 1,8 odsto, prognoziraju analitičari “Erste grupe”, piše “Danas”, navodeći da će prerađivačka industrija, u kojoj dominira automobilski sektor, i dalje kreirati izvozne rezultate.

Jednokratan pozitivni efekat očekuje se i od niske poljoprivredne baze iz 2012, dok bi s druge strane, domaća tražnja mogla biti kočnica, pre svega zbog slabog priliva investicija i negativnih trendova na tržištu rada.

U prilog tome govore i rezultati ankete o radnoj snazi koji ukazuju na to da je stopa nezaposlenosti skočila za 1,7 procentnih poena - na 24,1 odsto.

Ove procene izneli su analitičari “Erste grupe”, koji prognoziraju da će bruto domać i proizvod u toku ove godine porasti za 1,8 odsto, dok bi 2014. mogao da zabeleži skok od dva do 2,5 odsto. Oni ne odustaju od procene da će na srednji rok biti ostvaren rast BDP-a od tri do četiri odsto.

Rezultati istraživanja ukazuju i na to da je deficit tekućih transakcija u prvom kvartalu gotovo prepolovljen, zahvaljujuć i pre svega činjenici što se izvoz kretao na nivou od 22 odsto, a uvoz stagnirao zbog slabe domaće tražnje.

Automobilski sektor bi i u narednom periodu trebalo da deluje podsticajno, baš kao i robni bilans, zahvaljujući, pre svega, dobrim rezultatima poljoprivredne proizvodnje.

“Rezultati ostvareni u prvoj polovini godine naterali su nas da korigujemo prognozu deficita bilansa tekućih transakcija za 2013. na oko 7,5 odsto BDP-a, što sugeriše sličnu korekciju od tri procentna poena BDP-a u odnosu na 2012. Problem finansiranja i dalje je prisutan, što ne čudi imajući u vidu slab priliv stranih direktnih investicija. Prema našim procenama, neto priliv SDI kretaće se u zoni oko dva odsto BDP-a, što znači zavisnost od finansiranja koje generiše dug, pri čemu glavni generator duga ostaje država. U uslovima kada srpski zvaničnici pokušavaju da se izbore sa izazovima bez aranžmana s MMF-om, procenjujemo da će rizici na strani finansiranja biti povišeni i osetljivi na globalne tržišne oscilacije”, komentariše Alen Kovač, analitičar “Erste grupe”.

U izveštaju se ukazuje i na podatak da se udeo zaduženosti javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu približava nivou od 50 odsto. Spoljni dug je, inače, već premašio 85 odsto BDP-a, dok je slika nešto povoljnija ukoliko se dug posmatra u odnosu na izvoz roba i usluga.

Pored toga, devizne rezerve pokrivaju nešto više od 40 odsto ukupnog spoljnog duga, što sugeriše da NBS još ima znatnu moć da neutrališe potencijalne pritiske. Što se tiče režima deviznog kursa, NBS nominalno sprovodi režim rukovođenog plivajućeg kursa, izražen uglavnom kroz kratkoročne intervencije na deviznom tržištu, kako bi se ublažile posledice inflatornih očekivanja.

“Posle dostizanja maksimuma od 12,8 odsto, koliko je zabeleženo u januaru 2013, inflatorni pritisci počeli su da slabe, a stopa inflacije vraćena je na jednocifreni nivo, čemu je najviše doprineo slab pritisak sa strane tražnje i uglavnom stabilno kretanje deviznog kursa. I dok bi cene poljoprivrednih proizvoda trebalo pozitivno da se odraze na kretanje inflacije, to se ne bi moglo reći za poskupljenje električne energije. Uprkos tome, očekujemo da će u predstojećim mesecima inflacija ići silaznom putanjom, omogućavajući da indeks potrošačkih cena krajem 2013. opadne do ciljnog koridora NBS (4 plus 1,5 odsto). Naše procene su da će se prosečna inflacija spustiti nešto ispod nivoa od devet odsto, ali će se još uvek kretati oko 1,5 procentnih poena iznad nivoa iz 2012. godine”, ističe Kovač.

Kad je reč o kretanju referentne kamatne stope, procene su da će se krajem 2013. godine kretati oko 9,5 odsto. Ipak, snižavanje stope će u najvećoj meri zavisiti od perspektive deviznog kursa, na koju će, prema oceni analitičara, najviše uticati mogućnosti finansiranja države. U uslovima kada je ta perspektiva uglavnom pod kontrolom, stručnjaci ne isključuju moguć nost da se NBS odluči za ublažavanje oscilacija na deviznom tržištu izmenama i dopunama prudencijalnih propisa, odnosno povećavanjem dinarskog dela u održavanju obavezne rezerve.

Komentarišući kretanje deviznog kursa dinara oni procenjuju da će evro krajem godine vredeti 115 dinara. Fiskalna perspektiva nije sjajna i sugeriše pomak ka konsolidaciji. Rebalansom budžeta predviđen je korigovani budžetski deficit od 4,7 odsto BDP-a, što je povećanje od 1,1 procentnog poena u odnosu na prvobitni cilj, pri čemu naniž e korigovani prihodi izgledaju preterano optimistično, smatraju analitičari “Erste grupe”, koji prognoziraju da će fiskalni deficit biti oko šest odsto BDP-a.

“U uslovima kada je javni dug prekoračio granicu od 60 odsto BDP-a realno je očekivati da će fiskalni rizici rasti, utoliko pre što ništa ne ukazuje na to da će biti preduzeti odluč niji koraci ka konsolidaciji niti se najavljuje novi aranžman sa MMF-om. S druge strane, potrebe za finansiranjem i dalje su velike, a vrednost državnih zapisa koji dospevaju krajem 2013. dostiže milijardu evra, dok slabljenje tražnje investitora nagoveštava izvestan pritisak na državne zapise. I prinosi na evroobveznice platili su cenu pogoršanja fundamentalnih podataka i globalne promene kamatnih stopa, jer su od maja prinosi s dugim rokom dospeća skočili za više od 250 bp pre nego što su se donekle stabilizovali. I mada snažna likvidnost ima pozitivan efekat, ipak vidimo ograničen prostor za bolje rezultate u pogledu prinosa”, zaključuje Kovač.