Zašto je reciklaža u zapećku?

Zastoj prave nedovoljno razvijen sistem sakupljanja sekundarnih sirovina, ali i još nedovoljna svest da otpad nije samo za bacanje.

Dok većina đubre vidi kao problem kojeg se treba bilo kad i bilo gde rešiti, ima i onih koji od njega znaju da zarade.

Od čepa do etikete, sve se razdvaja a potom pravi nov proizvod ili izvozi. Pet ambalaže u Srbiji ima oko 100.000 tona a reciklažna industrija je tek na početku.

Stotine kilograma uredno poslaganih bala pet ambalaže u jednom od beogradskih reciklažnih centara čekaju prevoz do Bora, gde sledi obrada.

"Mi smo sada na nivou od 7.000 tona godišnje, planiramo još 7.000 tona i da otvorimo još jednu fabriku za preradu peta, tako da ćemo značajno doprineti u tom ekološkom smislu a imamo i ekonomski aspekt. U našoj fabrici trenutno radi 100 ljudi, od toga žive. Zaposliće se u drugoj još toliko, i plus u čitavoj Srbiji za nas radi negde oko 350 roma koji prikupljaju taj pet i za to dobijaju novac", kaže Goran Josifović, direktor poslovnice EUROFOIL

Sve što radi na struju umesto na deponiji ili u prirodi trebalo bi da završi na ovakvom mestu. Najveća fabrika za reciklažu električnog i elektronskog otpada u Srbiji nalazi se u Nišu. Kao i u slučaju pet ambalaže, umesto razvijenog sistema, prikupljanje elektrosnkog otpada zavisi pre svega od entuzijazma ili onih koji sakupljanjem zarađuju za hleb.

"Godišnje recikliramo oko 8 i po hiljada tona opasnog električnog i elektronskog otpada u koje spadaju svi uređaji kroj koje prolazi struja. Pored pravnih otpad na reciklažu nam predaju i fizička lica. Otpad svakodnevno dolazi kod nas od fizičkih lica", kaže Filip Zdravković iz E-RECIKLAŽE.

U nadležnom ministarstvu razvoj vide u boljoj zakonskoj regulativi, većoj saradnji države i lokalne samouprave, ali i u većoj svesti onih koji prave i bacaju đubre.

"Mi u ministarstvu smo svesni da reciklažni potencijali su mnogo veći nego što su danas iskorišćeni . Imate na primer u Austriji reciklažni potencijal je oko 12%. Iinteres je da se pokrene i podstakne reciklažna industrija u Srbiji već i zbog toga što Srbija od toga može da ima ekonomsku korist. Problem je nedovoljno ratzvijena ekološka svest građana. Dok ne dođemo do tog trenutka da i malo dete zna da otpad treba da se sortira, do tada ne možemo da govorimo da smo ekološki svesni", kaže Ksenija Đošanović iz Ministarstva energetike.

Dok reciklaža ne postane zanimljiva roditeljima isto koliko je sada njihovoj deci, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine radi na izmenama i dopunama seta ekoloških zakona koji su usklađeni sa direktivama EU.