Ljajić:Sad će bogati da osete krizu

"Najteži ispit za ovu vladu neće biti ni Kosovo, ni Evropa, već kako da se izbori sa krizom i obezbedi bolji život građanima", rekao je ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

"Na tome će i ova i svaka buduća vlada ili opstajati ili propadati. Za septembar spremamo paket antikriznih mera, u kojima će ključ biti - radikalna štednja države i prebacivanje tereta krize na bogate", rekao je Ljajić za Novosti.

Prema njegovim rečima, dva su načina da se sanira ogromni deficit državne kase - prvi je da štedimo što je više moguće, a drugi da pronađemo model da povećamo prihode, koji su značajno manji od planiranih.

"Ima dosta manevarskog prostora. Od smanjenja raznih agencija, čiji se tačan broj uopšte ne zna, a ima ih više od 160. Biće ograničene plate u javnom sektoru, sa gornjim limitom od 165.000 dinara. I kod putovanja državnih funkcionera i korišćenja službenih automobila postoji veliki prostor za uštede", naveo je Ljajić.

"Osim štednje, moramo da nađemo i dodatne izvore prihoda. Nijedna zemlja, pa ni Srbija, ne može da izađe iz krize ako ne poveća izvoz, a za to je potrebno da imate konkurentan proizvod. Druga mogućnost je privlačenje investicija, što nije nimalo lako u ovom trenutku", rekao je on i istakao da je za privredu najvažnije da kurs dinara bude predvidiv.

"Ne razmatra se prodaja Telekoma"

Ljajić je kazao da se opcija prodaje Telekoma, za sada, ne razmatra, i da je ideja da se Telekom modernizuje, profesionalizuje menadžment, kako bi kompanija izdržala konkurenciju.

Prema njegovim rečima, povećanje stope PDV-a je krajnja mera i sigurno je da neće biti podizanja PDV-a na hranu.

"Da li će se ići na podizanje stope na 20 odsto, Vlada će odlučiti nakon detaljne analize da li je to jedini način da se ostvare dodatni prihodi", kazao je Ljajić.

Kada je reč o poskupljenju hleba, on je rekao da će biti nastavljen dijalog sa pekarima i "odluka mora biti rezultat čiste ekonomske računice, a ne bilo kakvih političkih kalkulacija".

"U ovom trenutku nema razloga za povećanje cene hleba, i tako će ostati sigurno do 30. septembra, dok je uredba o ograničavanju marži na snazi. Posle ćemo videti kako stoje bilansi žita, a činjenica je da rod pšenice neće biti na nivou domaćih potreba. I prinosi kukuruza, soje i suncokreta su manji od prošlogodišnjih, što može da se odrazi na cenu stočne hrane i, posledično, na cene mesa", kazao je Ljajić.