Šoškić: Nisam hteo da dajem poklone

Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za "podsticanje privrednog rasta“, Šoškić je istakao da je odbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.

"Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i više niko neće da ih finansira. Njima treba neka vrsta državnog poklona da bi preživela. Taj poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za „privredni razvoj“, kaže Šoškić.

"U takvim „podsticajnim programima“ nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem“, kategoričan je Šoškić.

Komentarišući strahovanja da bi promena na čelu NBS mogla da dovede i i do promene monetarne politike, on je istakao da većina građana dobro pamti posledice „namenskih kredita iz primarne emisije“ s početka 90-ih.

"Ako postoji opasnost da se naruši nezavisnost centralne banke i da se neodgovorna fiskalna politika finansira neodgovornom monetarnom politikom, to direktno utiče i na kurs“, upozorio je on.

On je demantovao optužbe da je kriv za slabljenje dinara i istakao da su ključni razlozi za to bili zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i što je za šest meseci konsolidovani budžetski deficit bio 111 umesto planiranih 61 milijardu dinara.

"Daljoj nervozi na tržištu doprinele su i nejasne izjave i zabrinjavajuće poruke nekih političara oko opredeljenja buduće vlade po pitanju uređenja javnih finansija i odnosa prema finansijskim institucijama. Šteta od našeg neodgovornog ponašanja i izjava može se ukupno meriti u desetinama pa i stotinama miliona dolara ili evra“, upozorio je Šoškić. Guverner je istakao i da će doživeti kao lični poraz ako niko od odgovornih za slučaj Agrobanke ne bude kažnjen za finansijske malverzacije i dugoročno narušavanje poverenja u finansijski sistem.

"To je banka koja je još 2002. mogla da bude zatvorena zajedno sa drugim starim bankama! Možda je dobro pitanje zašto je tada ostala u životu“, kaže Šoškić.

Šoškić tvrdi i da ga niko iz nove vlade nije zvanično obavestio da se spremaju izmene Zakona o NBS, iako je predsednik parlamenta najavio da će Skupština već u četvrtak, 2. avgusta, razmatrati nova rešenja, kojima će se ublažiti uslovi za smenu guvernera.

"Zakonima, kojima se uređuje rad nezavisnih institucija, a NBS je samo jedna od njih, država se legitimiše u procesu evropskih integracija. Taj proces delom zavisi i od toga koliko se poštuju nezavisna tela, na čiju sudbinu ne bi trebalo da utiču politički ciklusi. Zato su i neke odredbe sadašnjeg Zakona o NBS tako koncipirane“, rekao je guverner za NIN.