Od 77 nameta državi ide 730 mil. €

Samo na ime 77 neporeskih nameta lane naplaćeno 730 miliona evra.

Koliko god institucije "sekle" propise "giljotinom", ni posle četiri godine taj posao nije okončan, a usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom u srpskom slučaju uglavnom je donosilo nove troškove.

Tokom poslednjih meseci 2011. i početkom 2012. godine usvojena su 62 propisa, ali se manjina ticala privrede, pa je broj prihvaćenih preporuka Sveobuhvatne reforme propisa povećan za šest. Od ukupno 304 preporuke, sada ih je usvojeno ukupno 203. Tek kada se uhodaju nove vlasti u gradovima i opštinama Srbije, privreda će videti ima li neka nameru da se odrekne dela prihoda. Izvesno je da se ekološka taksa ove godine neće povećavati.

"Postoje razne inicijative, pa i da se "firmarina" potpuno ukine, ali teško da će se to desiti" , kažu u Uniji poslodavaca.

Poneka lokalna samouprava nudi povoljnosti, poput Beograda, koji daje 20 odsto popusta redovnim platišama. Ono što je nedavno postignuto, jeste ukidanje "muzičkog dinara" za zanatlije. Ta naknada se naplaćuje za sve uređaje preko kojih može da se snima i reprodukuje muzika.

Podleže joj čitav sektor informacionih tehnologija. Vlada je usvojila izmene zakona kojima je iznos od tri odsto nabavne cene uređaja, trebalo da se smanji na 0,3 odsto. Zakon nije prošao Skupštinu, pa su same organizacije, OFPS i Prava interpretatora, ukinule za zanatske radnje. Predložile su i da iznos za ostale obveznike ubuduće zavisi i do lokacije gde posluju, da ne bude ista za sve.

Prebrojavanje svih mogućih naknada, taksi, dozvola i licenci, što su nedavno uradili NALED i USAID, stiglo je do 370. Od samo 77 neporeskih nameta, onih za koje postoje podaci u Trezoru Republike Srbije, tokom 2011. godine država je naplatila 730 miliona evra.

Kada se taj iznos podeli na 1,27 miliona zaposlenih u privredi, trošak po radniku je 570 evra godišnje. Retko ko među vlasnicima preduzeća očekuje da se taj iznos smanji. Praksa je pokazala da novi namet vreba u svakom novom zakonu.

Tako je Zakon o energetskoj efikasnosti propisao posedovanje energetskih pasoša, a za privredu je to novi izdatak. Novi standardi očekuju i poljoprivrednike.