Hoće li 6. maj promeniti Evropu

Ionako tešku finansijsku sutuaciju u EU, komplikuju izbori u Grčkoj u kojoj su se dve tradicionalne partije izjasnile da neće ponovo sklopiti sporazum zaključen sa EU i da će vratiti nacionalnu valutu u upotrebu, ako pobede na izborima. Ove radikalne stranke podržava 40 odsto biračkog tela.

Čak i najdisciplinovanije zemlje kao što je Holandija imaju problema da se drže dogovora. Prošle nedelje je holandska vlada podnela ostavku zbog nemogućnosti postizanja sporazuma o redukciji budžeta. Istovremeno u Francuskoj, izborna kampanja podgreva tenzije na polju francusko-nemačkog partnerstva, u trenutku kada Evropa, više nego ikada, ima potrebu za liderstvom radi prevazilaženja krize.

Socijalistički kandidat predsedničkih izbora u Francuskoj i pobednik prvog kruga Fransoa Oland obećao je da će staviti na ponovno glasanje pakt o evropskom budžetu koji je uz duge pregovore konačno sklopljen u martu.

Oland želi da uvede dodatne mere koje bi podstakle privredni rast i zapošljavanje, bez čega on neće ratifikovati pakt, koji podržava i belgijski premijer, što bi moglo dovesti do velikih podela u EU.

Neslaganja unutar EU prisutna su i po pitanju brzine primene mera štednje, jer glavni akteri evropske scene zalažu su za što brži tempo primene, dok periferni igrači žele da se taj tempo uspori. Rasprava se vodi i unutar političkih stanaka, jer se predstavnici desnice zalažu za rast ali uz pomoć strukturalnih reformi.

Levičari s druge strane žele da rast bude podstaknut investicionim prokjetima koje će država finansirati, što je blisko Kejnzijanskom pristupu koji zagovara mešanu privredu - odnosno dominaciju privatnog sektora, ali uz važnu ulogu vlade i javnog sektora.

Takav stav nije prihvatljiv za Nemačku jer je pakt o evropskom budžetu od ključnog značaja za opstanak konstrukcije novih mehanizama za spas evra.