Spisak poreskih dužnika je valjan

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić kaže da su moguće manje greške ali da se "one mere u promilima".

On je naveo da zaista postoje firme koje su prestale da postoje i kod kojih dug nije naplativ te je stoga uveren da je moguće naplatiti samo deo dugovanja, odnosno da je realno naplativo 30 procenata duga i to od firmi koje imaju perspektivu.

Kada je reč o primedbi Grada Beograda da se greškom našao na spisku, Đidić je naveo da u Poreskoj upravi proveravaju dokumentaciju i da bi najkasnije do srede, 11. januara trebalo da bude utvrđeno da li je reč o grešci.

"Ako je Poreska uprava pogrešila, ispravićemo grešku i izviniti se Gradu Beogradu", rekao je Đidić.

Državni sekretar je ocenio da je objava spiska korak u dobrom pravcu, jer je bio i veliki pritisak javnosti, sa punim pravom, da se objave imena dužnika.

"Sada se zna ko su najveći dužnici, mislim da je jedan deo javnosti razočaran jer su očekivali sasvim drugačije spiskove, ali to je sada neka druga tema", naveo je on.

Zdravković: Spisak otkriva žarišta nelikvidnosti

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je objava spiska poreskih dužnika najbolji mogući potez, jer će omogućiti da se uoče prava "žarišta nelikvidnosti" u privredi Srbije. Objava spiska poreskih dužnika je najbolji mogući potez da se ''dijagnosticira stanje'' i da se utvrdi, gde su, zapravo u Srbiji, nelikvidnost i dugovi, rekao je Zdravković podsetivši da smo u poslednje tri godine imali samo izjave o nelikvidnosti i da ona treba da se reši.

Zdravković je naveo da ga zanima da li će, posle objave spiska, da se popiše kolika su dugovanja svih nivoa vlasti, od opština do republičkog nivoa, na dan 31. decembra 2011, kolika su dugovanja javnih preduzeća, kao i kojim preduzećima duguju firme iz realnog sektora.

Prema njegovim rečima, moguće je da ima dosta firmi koje su otišle u stečaj u prethodne tri godine, a da nisu otišle svojom krivicom, već da su izvršile neke usluge ili prodale svoju robu koje su fakturisale a nikad nisu naplatile.

"Podaci pokazuju da su najteže pogođena krizom mala i srednja preduzeća i preduzetnici", tvrdi Zdravković koji pozdravlja i objavljivanje spiska privatnih lica koja duguju porez, jer kako kaže, može da se dođe do "zvučnih osoba koja duguju milione za struju i iz puke bahatosti, ne žele da plate i može im se".

Zdravković je naveo da spisak gde preduzeća i fizička lica duguju milione dinara šalje poruku građanima da su bogatiji članovi društva povlašćeni kada je reč o izmirivanju obaveza.

GSP Beograd trenutno duguje 1,6 milijardi dinara

GSP Beograd, Poslovni prostor opštine Stari Grad, Srbijašume, Verano motors, samo su neka od aktivnih preduzeća koja su se našla na spisku najvećih dužnika koji je objavila Poreska uprava.

GSP Beograd trenutno duguje 1,6 milijardi dinara, iako je, prema istraživanju Insajdera, na ime povezivanja radnog staža radnicima ovog preduzeća, prošle godine, iz budžeta Srbije isplaćeno 1,4 milijardu dinara. To preduzeće je tokom 2010. za svojih oko 7,5 hiljada radnika nije uplaćivalo doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako je dug ovog preduzeća u vreme kada je na njegovom čelu bio Radoslav Nikolić, kadar SPS-a, dostigao oko tri milijarde dinara.

Nikolić je krajem 2010 podneo ostavku, a na mestu direktora zamenio ga je opet ispred SPS-a Mileta Radojević.

Istovremeno, budžetka inspekcija kontrolom poslovanja utvrdila je da je GSP kršio zakon i da je u postupcima javnih nabavki tokom 2009 i 2010 godine dodelio poslove u vrednosti od oko 640 miliona dinara. To praktično znali da se novac ovog javnog preduzeća koje dotira grada Beograda mimo zakona išao na račune privatnih firmi, dok su svi građani platili doprinose za zaposlene u GSPu.

GSP trenutno duguje državi za zdravstveno osiguranje i doprinose za nezaposlene, a Radojević kaže da je su tražili reprogram. U Pporeskoj upravi koja kontroliše uplate doprinosa u intervjuu za Insajder odgovornost za to što su dozvolili da dug ovog preduzeća u jednom trenutku naraste na skoro tri milijarde dinara prebacuju na svoju lokalnu filijalu.

Rada Kostić, pomoćnica direktora za naplatu Poreske uprave, kaže da su "oni predavali prijave, ali greškom filijale nisu bile unete. Ja kad sam listala dužnike nije mi GSP ni izlazio kao dužnik znači nije bila proknjižena nijedna prijava. Mene lično niko nije pozvao da interveniše za GSP u smislu da ima duga i da mi prestanemo sa prinudnom naplatom. Mene ne. Da li je neko vršio uticaj ili pritisak na direktora filijale ne znam".