O čemu se pisalo protekle godine

Malo vedrih tonova kada je u pitanju nada da ćemo živeti bolje obeležilo je još jednu godinu u Srbiji a po svemu sudeći, ovaj minijaturni uvod u presek događanja, moći ćemo da prepišemo i naredne godine.

JANUAR

Na samom početku godine, guverner Dejan Šoškić saopštio je da će visina inflacije pre svega zavisiti od toga da li će biti izbegnuti novi cenovni šokovi u domenu hrane, svetskih cena nafte, kao i da li će vlada držati obećanje da cene koje kontroliše neće dizati iznad dogovorenog nivoa.

Iz decembarske perspektive, cenovni šokovi nisu izbegnuti, cena nafte je šetala a cene koje kontroliše vlada su porasle. U januaru su se gradonačelnici založili za pravednije oporezivanje bogatih. Još uvek se zalažu. Poskupele su cigarete a veliki dužnici su dobili velike olakšice.

FEBRUAR

Opet je poskupela potrošačka korpa. Počeli nezvanični (u žargonu: tajni) pregovori oko prodaje Telekoma, Nemci i Austrijanci razgovarali sa vladom. Oboren je višedecenijski rekord u potrošnji struje, koju su građani nemilice trošili u pokušaju da se zagreju. Računi još nisu plaćeni.

Predizborna kampanja već se nagoveštava, jer Dinkić „udara“ na Cvetkovića ali „ruši“ samo Dragutinovićevu - stoje na putu veće potrošnje koja nam se dešava pred svake izbore.

Prvi put objavljen podatak da je bez posla zbog krize ostalo 400.000 ljudi i da se javni dug približio crvenoj liniji od 45 odsto BDP. Sada smo se na taj podatak već navikli. Delez kupio od Delta holdinga lanac Maksi trgovina, novac od poreza na promet još nije na vidiku.

MART

Rekonstrukcija vlade odvijala se uglavnom u ekonomskom sektoru. Najavljeno poskupljenje vode, struje, gasa, nafte, pšenice i brašna, sa nagoveštajem da će se tu naći i hleb.

Posle se ispostavilo da osim onih cena koje određuje država, ništa drugo nije poskupelo, pogotovu ne brašno i hleb. To je čak i pojeftinilo, što je bila prva vidljiva mera novog ministra poljoprivrede. Premijer je tvrdio da je klima za investitore među najpovoljnijim u Evropi. Investitori se nisu dali ubediti, jer su ove godine ulaganja osetno manja.

APRIL

Iako su svi tvrdili da među inostranim kompanijama postoji veliko interesovanje za kupovinu srpskog Telekoma, na kraju su se javili samo Austrijanci koji su ponudili 950 miliona evra za većinsko vlasništvo, što je bilo daleko ispod 1,4 milijarde evra koliko je država minimalno zahtevala.

Prodaja je propala, većina ekonomista i pre toga je tvrdila da „zlatnu koku“ ne treba ni prodavati, a vlast je izgubila novac koji je zamislila da potroši (tvrde stručnjaci, na izbore).

Posle tromesečnih pregovora, sindikati, poslodavci i država dogovorili su se da se minimalna cena za sat rada poveća na 102 dinara. Obradovali se svi koji primaju plate, ali ne za dugo, jer je malo koji poslodavac ispoštovao dogovor.

MAJ

Iako se suočila sa problemom nerealnih zahteva za otkup zemljišta, kanadska kompanija REV ne odustaje od investicija u Srbiji. Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije podržao je mišljenje poslovodstva Naftne industrije Srbije da ta kompanija treba da se nađe na nekoj od svetskih berzi.

Jedna od osnovnih zamerki investitora u obnovljive izvore energije je slaba koordinacija i „neumreženost“ nadležnih ministarstava u Srbiji. Vlada Srbije kroz subvencije poljoprivrednicima odobrila 2,7 milijardi dinara. Akcije NIS-a skočile za 7,07 odsto. NBS priznala da je inflacija iznad plana.

JUN

Glavna tema bili su protesti poljoprivrednika zbog podsticajnih mera koje je najavio novi resorni ministar. Nije bilo previše razumevanja za ovaj protest, jer su ga vodili veliki zemljoposednici, u narodu poznatiji kao tajkuni, a na putevima, u novim traktorima i savremenoj mehanizaciji uglavnom su sedeli (i kasnije primali kazne zbog narušavanja bezbednosti) njihovi radnici.

U centralnoj Srbiji, ratari su bili zadovoljni. Nadmudrivanja između gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i vlasnika Luke Milana Beka mnogi su ocenjivali kao predizborni spin. Beko je nudio prodaju kompanije a Đilas tvrdio pazar oko cene - a konačan epilog je da od trgovine nema ništa.

JUL

Delez i formalno postao vlasnik Maksija, uz to je išla i Pekabeta i C marketi. Ukupna vrednost transakcije bila je oko 900 miliona evra, od čega je čak 300 miliona pokrilo dugove iz prethodnih godina.

Otpočeo je još jedan carinski „rat“ između Kosova, koje je naše i nas koji smo valjda isto naši. „Rat“ u drugoj formi i dalje traje. Raspisan je i novi tender za prodaju nacionalnog avioprevoznika. Velike nade polažu se u brojne zainteresovane kupce.

Na kraju se ispostavilo da je zainteresovan samo Er baltik, ali se i od te prodaje odustalo jer je jedan od vlasnika uhapšen zbog pronevere tričavih milijardu dolara u jednoj od banaka.

AVGUST

Samo protesti. Malinari tražili da otkupna cena bude 150 dinara za kilogram, na kraju su pristali i na sto ali i dalje nisu zadovoljni. I danas prozivaju vladu zbog toga što im ne omogućava da na tržištu postignu veću cenu. jedan od problema je što i hladnjače koje su malinari sami kupili, ne plaćaju više.

I putari su protestovali, pre svega radnici Nibensa kojima je gazda uhapšen zbog pronevere u jednom od brojnih privatizovanih preduzeća. Država ništa nije mogla da im obeća, to je radila u vreme kada je njihove firme prodavala tom poznatom biznismenu. Prvi put u istoriji, ove godine snižen je kreditni rejting SAD.

SEPTEMBAR

Rebalans budžeta bila je glavna tema. Trebalo je da njime javna potrošnja bude smanjena sa 45,5 na 43,8 odsto BDP-a, ali se, kako se ispostavilo kasnije, da godinu ipak završavamo sa javnim dugom većim od propisanog. Kao i obično, u rebalansu su najviše stradale kapitalne investicije. Ponovo se raspravljalo o štrajku.

Događaj godine bio je usvajanje zakona o restituciji, o kome se pričalo deset godina unazad, a bolji poznavaoci prisetiće se da je priča počela još 90-ih. Kriza u Grčkoj i problemi evrozone, stidljivo počinju da potiskuju neke od naših aktuelnosti.

OKTOBAR

Uhapšen bivši generalni direktor rudarskog basena Kolubara Dragan Tomić u trenutku kad je pokušavao da pobegne u Grčku. Istovremeno, uhapšeno je još 16 rukovodilaca ove kompanije, a svi se terete za zloupotrebu vrednu 12 miliona evra. U oktobru smo saznali da će nas posle tri godine napustiti Albert Jeger, dotadašnji šef misije MMF-a za Srbiju, koji je unapređen na poziciju na kojoj je zadužen za Portugal.

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, prodao je bugarskoj kompaniji Glas indastri Srpsku fabriku stakla Paraćin. Istovremeno, Komiko oil je izrazio želju da kupi rafineriju nafte u Smederevu.

NOVEMBAR

Tokom čitavog novembra glavna tema na naslovnim stranama bili su tajni ugovori sa Fijatom, koji su prema Zakonu o dostupnosti informacija Agenciji za borbu protiv korupcije objavljeni sa skoro svim stranicama zatamnjenim crnim mastilom.

Vlada je tvrdila da ništa u ugovorima nije tajno, ali je navodno Fijat prefarbao sve odredbe, a država nije učinila ništa da ih učini dostupnim javnosti. U novembru su počele i polemike oko nacrta zakona o javnim nabavkama, koje je Vlada pošto-poto htela brzinski da usvoji, ali uprkos svim njenim naporima, nacrt još nije usvojen ni na Vladi, a kamoli dostavljen Skupštini. Tih dana je konačno objavljeno da i najnoviji tender za Jat propao.

DECEMBAR

Hakeri provalili u elektronski sistem OMV pumpi, započeli skidanje novca sa Visa kartica i besomučno trošenje po Filipinima i Sjedinjenim Američkim Državama. Naše banke su dve nedelje uspevale da u tišini blokiraju račune i zaštite uloge svojih klijenata, onda su mediji saznali za problem. Kr

iza se odrazila i na prepolovljenu prodaju automobila, pa uvoznici prvi put posle pola veka najavili da se neće pojaviti na sajmu automobila. Centralna tema meseca bio je budžet, a pošto idu izbori niko nije sumnjao da će se stranke složiti oko njegovog usvajanja. Pretposlednji radni dan u ovoj godini obelodanjen je izveštaj državnog revizora, koji je u zasenak bacio sve što smo do sad napisali.

EPILOG

Za januar, najavljeno je poskupljenje goriva, cigareta, životnih namirnica. Trgovci ne pristaju na smanjenje marži... (vidi pod: januar)