Nema kraja državnom zaduživanju

“Kada se na to doda još oko 300 miliona evra koje očekujemo od Svetske banke u martu, 200 miliona evra iz EU, po kamati od dva do tri odsto, i aukcija novih zapisa iduće nedelje na rok od 24 meseca, možemo da kažemo da smo deficit za ovu godinu već „ispeglali“ “, kaže direktor Uprave za javni dug Branislav Tončić.

Prema njegovim rečima, državi preostaje još obezbeđivanje novca za refinansiranje starih dugova i isplatu dospelih hartija od vrednosti.

Inače, čak 90 odsto kupaca državnih obveznica u ponedeljak, koje na naplatu dospevaju za 15 godina, činile su domaće osiguravajuće kuće, koje se bave životnim osiguranjem, prve srpske dugoročne evro-obveznice kupovali su još i pojedini privatni penzijski fondovi, a bilo je nešto i stranih kupaca, kaže Tončić. “Bankama ne odgovaraju dugoročne hartije od vrednosti, gde glavnica dospeva tek za 15 godina, a na svakih šest meseci se isplaćuje pripadajući deo kamate koja na godišnjem nivou iznosi 5,85 odsto”, objašnjava on zašto među kupcima nije bilo banaka.

Prema njegovim rečima, ovo je trenutno za državu najpovoljniji komercijalni način zaduživanja.

Poređenja radi, jedan od kredita koji smo uzeli prošle godine je sa kamatnom stopom euribor plus 5,3 odsto, što je skuplje od ovog zaduživanja, iako je reč o znatno kraćem roku od pet godina, i promenljivoj kamatnoj stopi. Takođe, izuzetno povoljan kredit uz garanciju Svetske banke sa rokom od šest godina nosi troškove od oko 4,5 odsto godišnje.

Prema rečima Milojka Arsića, ekonomiste i člana Saveta guvernera NBS, puštanje obveznica ima uticaja i na kurs dinara, odnosno na njegovu stabilizaciju. Naime, da bi banke kupile zapise u dinarima ili indeksirane, moraju da prodaju evre.

“Osim emitovanja obveznica, na umirenje kursa ima uticaja i restriktivna monetarna politika NBS. Jači dinar pogoduje izvoznicima, ali ne bi valjalo da domaća valuta značajnije ojača, jer bi se to loše odrazilo na celokupnu privrednu aktivnost”, ističe Arsić.

On navodi da je do velikih oscilacija deviznog kursa, odnosno slabljenja dinara, pred kraj prošle godine, došlo je pre svega zbog najave da neće biti indeksiranih zapisa, tako da su se banke i investitori povlačili u devize i samim tim je bio veliki pritisak na deviznom tržištu.