Isplata dividendi – volja gazde

Ako se profit ostvari najčešće se reinvestira, ili u retkim slučajevima podeli u vidu akcija.

Dividenda kao osnovni motiv za trgovanje na berzama u svetu kod nas je takvom politikom preduzeća totalno obesmišljen, a investitorima kao nagrada za trgovanje ostaje samo mogući kapitalni dobitak odnosno zarada na razlici kupovine i prodajne cene akcija.

Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza Invest grupe”, kaže da je dividenda pravo akcionara, ali ne i obaveza kompanije.

"Da bi mali akcionar dobio dividendu kompanija mora da ostvari profit, ali i da skupština akcionara, na predlog upravnog odbora, odluči da se dobit podeli i njima. Međutim, može se dogoditi da menadžment ne želi da dobit deli, već da je reinvestira. U Srbiji je postalo praksa da se dobit ne deli akcionarima, već ponovo uloži u preduzeće. Na razvijenim tržištima je uobičajeno da brzo rastuće kompanije reinvestiraju dobit, što se ogleda u rastu njihove prodaje, a posledično i vrednosti akcija", objašnjava ovaj broker dodajući da je kod nas niska korporativna kultura.

Gujaničić navodi da vrednost akcija na berzi ne zavisi samo od poslovanja kompanije, već i od korporativne kulture preduzeća.

Ukoliko kompanija ima kontinuiranu politiku dobrih dividendi akcionari će imati veliko poverenje u te hartije i neće ih rado prodavati. I obrnuto, ukoliko većinski vlasnik ili, pak, direktor ne poštuje prava manjinskih akcionara (među kojima i isplatu dividendi), velika je verovatnoća da će akcije imati pad vrednosti.

Od proleća 2007. do istog perioda 2009. godine vrednost akcija na Beogradskoj berzi je pala 70–80 odsto u proseku. Ali i takve akcije mogu da „odbace” dividendu. Ipak, dividende na akcije preduzeća kod nas su još retkost…

Mali akcionari niške AIK banke, čije su hartije na tržištu među najlikvidnijima, u poslednje dve godine nisu videli vajdu od velike dobiti koju kompanija ostvaruje. Uprkos tome što je samo prošle godine vrednost ovih papira porasla oko 35 odsto.

Banka je isplatila samo dividende za prioritetne akcije od 114 dinara po akciji koje su u ukupnom procentu akcija u manjini, ali ne i dividende za obične akcije.

Isplatu nije dopustila NBS zbog straha da bi ta velika isplata mogla da ugrozi likvidnost same banke. Niški bankari su najavili isplatu dividende za obične akcije za 2008. i 2009. godinu u prvom kvartalu ove godine, ali tek po prestanku važenja odluke o privremenim merama za očuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.

AIK banka je vlasnicima običnih akcija ostala „dužna” dividende u bruto iznosima od 44,18 dinara za 2008. godinu i 23,78 dinara za 2009. godinu. Menadžment ove banke svojevremeno je najavio da će akcionarima biti isplaćeno 10 miliona evra na ime dividende, a do sada je to učinjeno samo za vlasnike prioritetnih akcija.

Na primer, od 15 kompanija koje ulaze u sastav indeksne korpe Beleks 15 samo je jedna kompanija imala negativan finansijski rezultat u 2009. godini, što znači da nije ispunila uslov da deli dividende, međutim, ni ostale kompanije nisu mnogo usrećile akcionare po pitanju raspodele dobiti.

Neke od kompanija opredelile su se, kaže Gujaničić, da umesto keša akcionarima podele akcije. Posledica takve politike je da dolazi do pada vrednosti akcija za onoliko procenata koliko je akcija i emitovano, tako da trenutne koristi za akcionara zapravo nema.

I niška AIK banka je, na primer, u 2009. godini podelila dividendu u akcijama, i to na sedam postojećih akcionari su dobili jednu novu.

"Ostale banke nemaju ništa bolju dividendnu politiku. Agrobanka zbog spora sa državom, uprkos znatnom rastu profitabilnosti, u dužem periodu neće isplaćivati dividendu dok je novosadska Razvojna banka faktički spasena od bankrotstva pa dividenda nije ni bila očekivana. Vlasnici običnih akcija Komercijalne banke nisu dobili nikakvu dividendu dok su prioritetne akcije ove banke donele njihovim vlasnicima solidan bruto prihod od 1.200 dinara po akciji (dividendni prinos oko 12 odsto). Akcionari Univerzal banke ove godine nisu dobili ni inflatornu dividendu u vidu akcija iz neraspoređene dobiti", kaže Gujaničić.

Ni kompanije iz realnog sektora nisu bile mnogo izdašnije. Skupština „Energoprojekta” je održana tek u septembru, ali su odustali od emisije akcija i dividende u novcu. Bečejski „Sojaprotein” je emitovao 29,1 odsto akcija po tom osnovu.

U grupu kompanija koje isplaćuju solidne dividende sa prinosom od četiri do pet procenata i ove godine svrstali su se „Alfa plam”, „Metalac” i „Imlek” dok je nešto slabiji dividendni prinos (oko dva, tri odsto) svojim akcionarima doneo pirotski „Tigar”.

Postoji i manji broj emitenata koji akcionarima omogućavaju učešće u deobi dobiti. Tako je fabrika šećera „Crvenka” donela odluku o isplati bruto dividende od 600 dinara, dok je proizvodno-montažno preduzeće

„Jedinstvo” akcionarima isplatilo neto iznos od 1.000 dinara po akciji (dividendni prinos od 16 do 17 odsto). „Goša Montaža” je akcionarima isplatila čak 650 dinara po akciji (dividendni prinos od blizu 20 odsto) dok je solidnu bruto dividendu od 228 dinara svojim akcionarima isplatila „Galenika fitofarmacija”. DIN iz Niša vlasnicima prioritetnih akcija isplaćuje dividende kvartalno i time se spisak emitenata koji rezultate poslovanja dele s manjinskim akcionarima praktično završava.

Inače, dividendni prinos, kako Gujaničić objašnjava, pokazuje akcionaru koliko je, zapravo, neka kompanija izdašna u politici dividendi. Ukoliko je dividendni prinos veći od 10 odsto, onda se smatra da je akcionarsko društvo izuzetno naklonjeno akcionarima.