Zec: Rebalans budžeta besmislen

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu kaže da je krajnje vreme da se pretrese budžet i da se troši onoliko kolike su naše mogućnosti.

"Ajde da napravimo jednu malu kuću sa tri prozora, a da ima i fasadu i krov i izolaciju. A mi napravimo veliku kuću. Svaka kuća u Srbiji je nezavršena, tako i srpski budžet. Sto soba u kojima niko neće da živi", smatra Zec.

Da bi budžet zaista napravio razliku, potrebno je sagledati troškove strukturno, napominje Zec.

"Prosto morate pretresti sve javne rashode i reći da li nama to upšte treba. Vi imate toliko skrivenih troškova. Kao što imate u Infostanu plaćanje dimnjaka a nemate dimnjak", kaže Zec.

On napominje da usvojeni rebalans budžeta neće rešiti ni jedan problem privrede, jer se ne bavi tim problemima.

"Ti nećeš da uđeš strukturno. Ti kažeš penzije su male. I tačno je da su male. One se linearno smanjuju i povećavaju. Tu se ništa ne rešava. Ajde da mi vidimo ko prima penziju, zašto prima penziju, koliki je radni staž, koliko ima lažnih penzionera, ajde da izvršimo analizu pa da kažemo ovo su nam pravi penzioneri, a ovi nisu penzioneri. Hajde da vidimo školstvo. Koliko nama škola treba? Ko treba da radi u tim školama? Šta da uči? Ako ima hiljade škola i fakulteta koje ti ne trebaju ili hiljadu ljudi koji su lažno u penziji, onda taj sitem niko ne može da reši. Ovo je potpuno pogrešan sistem", napominje Zec.

On je kao primer lošeg rasporeda javnih rashoda naveo i problem plaćanja grejanja, zbog kojeg su toplane zapretile "hladnim radijatorima".

"Vi imate ljude koji imaju centralno grejanje, a neće da plaćaju centralno grejanje. I to je stalno problem. Evo sad vlada u budžetu kaže: "Ja ću da pokrivam". Onda je postavljam pitanje. Ako mi imamo situaciju da sve manje ljudi plaća grejanje - mi prvo ne znamo koliko je cena grejanja. Da ostane i jedan čovek da plaća grejanje onda ni deset miliona evra neće biti dovoljno. Kad mi kažemo ako svi ljudi plate grejanje toliko kvadratnih metara, možda je ta cena od 60 dinara prevelika. To je jedan pristup. Onda drugi pristup da mi odemo lepo u toplane, da pitamo: Zašto vi gospodo trošite pare? Koliko vas ima zaposlenih, da li ti što su zaposelni išta rade, da li su to politički ljudi, partijski i tako dalje..Sigurno 10-15 ljudi imate u javnom preduzeću koji uopšte ne dolaze. U svakom javnom preudzeću gledate partijske aktiviste", objašnjava Zec.

On se nije složio ni sa objašnjenjem ministarke finasija da je veći deficit budžeta delimično posledica potrebe da se obezbedi bolji životni standard najugroženijim građanima.

"To je još jedna zamena teza. Ne mislim namera. To je jedan način komunikacije sa javnošću. Ti stalno pričaš da sve ovo radiš zbog „poniženih i uvređenih“, zbog siromašnih i stalno rešavaš ta njihova pitanja a njima je sve gore i gore. Ovde se rešava pitanje nezaposlenih - više je ljudi nezaposleno, rešava se pitanje ravnomernog ekonomskog razvoja – a sve su veće razlike. Ja mislim da stvari treba obrnuti. Jel to što kažu lepo zvuči, a šta smo rešili? ", objašnjava Zec.

Zec smatra i da ministarka Dragutinović nije u pravu kada kaže da vlada ne bi bila jeftinija ni ako se ukinulo nekoliko ministarstava.

"Duboko se ne slažem sa tom izjavom, jer se to ne može tako ispirčati. Vlada mora da odgovori na pitanje šta će nama toliko ministara kad nema niko, nema Amerika toliko. To nema veze sa apsolutnim iznosom, ali ima veze sa konfuzijom pošto se to tako nastavlja. To je jedan levak - jedan je gore, a on vuče još hiljadu njih. Ja sam mislio da je to jasno, ali izgleda da nije. Mora neko da dođe i da kaže: Hajde da napravimo državu koja je održaiva, koja može da se plati i da živi od tekućih prihoda. A ne ovako da non stop pozajmljujemo pare da finansiramo vladu.Ja imam pitanje: Ko će da vrati te dugove? Ako mi danas toršimo koliko moramo, oni sutran neće trošiti ono što imaju jer će morati da vraćaju naše dugove. To je pitanje raspodele sredstava u vremenu", kaže Zec.

On kaže i da ocena Diane Dragutinović da "vlada troši koliko može, a šredi koliko mora" nije tačna.

"To kada čovek sasluša prosto se postavlja konstatacija da to nije tačno. U ekonomiji možeš onoliko koliko imaš, a ne koliko moraš ili da se pak zadužiš. I ona je rekla jednu stvar koja je inverzna matrica one stare komunističke parole a to je „radimo koliko možemo, a trošimo koliko nam treba“. I to bi bilo lepo da je to moguće. Znači ovde je jedna konstatacija da Vlada uštedela. Vlada nije ništa uštedela, Vlada je probila prethodno definisani visok budžetski deficit za 13 milijardi.

Vlada je rekla „ja ću potrošiti više nego što ću prikupiti poreza. Dobiću saglasnost kreditora, dobiću saglasnost MMF-a, pa je onda i potrošila više. Istovremeno vlada je to uradila u inflatornim prilikama koji su njene prihode praktično učinili većim. Jer ona je koristila još jedan dodatan porez a to je inflacija, anije imala veće rashode pošto su plate i penzije fiksne. Znači ona je zbog inflacije naplatila veći porez, ali je i pored toga napravila veći gubitak od 13 milijardi“.