Penzije prate plate javnog sektora

Penzije će se usklađivati u tri navrata od početka primene novog zakona koji treba da stupi na snagu 1. januara sledeće godine i to 1. aprila 2011, 1. oktobra 2011. i 1.aprila 2012. penzije će biti usklađivane sa kretanjem zarada u javnom sektoru, a od oktobra 2012. biće primenjivan novi model.

Taj predlog prihvatio je i Međunarodni monetarni fond, koji je zadržao jednu vrstu rezerve, pre svega jer nije uveren da će "se država zaista strogo pridržavati toga, ne kada je reč o penzijama, već kada se radi o zaradama", rekao je Krkobabić. Prema njegovim rečima, MMF se pita da li će zarade tada strogo biti kontrolisane i da li će se one kretati u skladu sa rastom privrede i ekonomskim mogućnostima zemlje ili će neko subjektivno pristupiti rešavanju tog problema na način kako on misli da je u datom trenutku za njega povoljno.

Potpredsednik Vlade uveren je, međutim, da se tako nešto ne sme i neće desiti i navodi da "država u takvoj situaciji mora da uloži maksimalan napor da zemlju izvuče iz ekonomske krize i da je to Vlada odlučna da učini, pri čemu odlučujući doprinos ukupnom radu Vlade daje i predsednik Republike“.

On je ocenio da se pozitivni elementi već vide u ovoj godini, i da će biti vidljivi i u narednoj godini dodavši da država mora da učini napor da podigne ekonomiju, privredni rast, poveća broj zaposlenih, kao i da stimuliše priliv stranog kapitala.

Te investicije, kako je kazao, omogućile bi ubrzani razvoj i to bi bilo "sidro za podizanje i plata i penzija i mislim da će ova vlada, koja je ozbiljna i koja se nosi sa tim problemom, izdržati na tom kursu“.

"Ne treba nas MMF da opominje da ne trošimo više nego što imamo", istakao je Krkobabić i dodao da će sumnja MMF-a biti otklonjena do kraja marta kada će se sastati bord direktora te institucije, i da će dobiti dovoljna uveravanja da takvih negativnih proboja neće biti.

Od 2015. penzije ispod 10,5 odsto BDP-a

Krkobabić kaže da do 2015. godine u BDP neće učestvovati više od deset, odnosno 10,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). U Evropi se učešće penzija kreće između osam i 13 odsto BDP-a, pa će nas model biti neka sredina, koja je potpuno prihvatljiva našem društvu, a dobra je i za penzionere i za zaposlene.

Prema njegovim rečima, takav model dobar je i za brži razvoj zemlje, koji bi omogućio rast zapošljavanja, time i prostor za brži rast i plata i penzija. Pritom, ni jednim elementom izmene sistema penzijsko-invalidskog osiguranja one ne diraju i ne narušavaju primanja prosvetnih ili bilo kojih drugih radnika javnog sektora.

Da bismo uopšte isplatili plate i penzije moramo stvoriti ekonomske pretpostavke koje sada nemamo, rekao je on i objasnio da će država insistirati na pospešivanju proizvodnje i izvoza proizvoda.

Osim osnova ekonomskog oporavka, država mora da unapredi i fiksalnu politiku, odnosno da unapredi naplatu svojih potraživanja, jer kako je rekao, svi moraju da plaćaju svoje obaveze.